Операција Сједињених Држава усмерена на хапшење председника Венецуеле Николаса Мадура трајала је свега пола сата, али је од самог почетка отворила више питања него што је дала одговора.

Брзина, тишина пре акције и конфузија после ње одмах су покренули нагађања – да ли је све било унапред усклађено и да ли је сам Мадуро знао шта долази.

У Каракасу се, практично ниоткуда, чуло најмање седам снажних детонација. Људи су истрчавали на улице, друштвене мреже су се пуниле снимцима и сведочењима оних који су тврдили да су видели и чули експлозије широм града.

Associated Press је пренео да у том тренутку није било јасно да ли има страдалих, као ни да ли је то био изоловани догађај или увод у ширу акцију. Сам напад, према тим наводима, трајао је краће од 30 минута, али неизвесност је остала да виси у ваздуху.

Недуго затим, амерички сенатор Мајк Ли изнео је информације добијене од државног секретара Марка Рубија. Према тим тврдњама, ракетни удари по војним базама, аеродромима, луци и другим стратешким објектима нису били циљ сами по себи, већ средство за одвлачење пажње – димна завеса иза које је спроведено хапшење Мадура и његове супруге.

Онда се појављује друга линија приче. Анонимни извори из редова венецуеланске опозиције рекли су за СкyНеwс да постоји могућност да је читав потез био усаглашен са самим Мадуром.

Управо та претпоставка, тврде они, објашњава изузетну брзину и одсуство већег отпора. Као додатни елемент у тој слагалици наводи се и сусрет Мадура са кинеском делегацијом уочи хапшења, као и чињеница да је Бела кућа у исто време комуницирала са Пекингом. Детаљи тих разговора нису познати, али се у дипломатским круговима ретко верује у случајности.

Амерички председник Доналд Трамп је у више наврата јавно говорио о намери да уклони Мадура са власти. Паралелно с тим, Марко Рубио је сенатору Мајку Лију пренео да би Мадуро у Сједињеним Државама требало да одговара пред судом по кривичним оптужбама.

Ипак, део аналитичара упозорава да приче о могућем договору могу бити и намерни информативни потези, пласирани како би се обесхрабрио сваки покушај отпора унутар Венецуеле.

Упркос свему, земља није остала без власти. Уведено је ванредно стање, а вођење државе преузела је потпредседница Делси Родригес. Она је затражила од Вашингтона хитан доказ да су Мадуро и прва дама Силија Флорес живи. Министар одбране Венецуеле поручио је да се земља неће предати и да ће, како је рекао, на крају изаћи као победник.

CNN је у међувремену известио да је Централна обавештајна агенција пратила кретање венецуеланског председника уочи самог хапшења, што додатно подгрева спекулације о нивоу укључености и координације унутар америчке администрације.

Реакције из света стигле су брзо. Поступке САД осудиле су Колумбија, Куба, Русија, Иран, Бразил и Белорусија, свака из својих разлога, али са заједничком поруком да је потез прешао границу прихватљивог.

Да ли је у питању била муњевита акција са јасним циљем или сложен договор у којем су сви актери играли унапред подељене улоге, остаје да се види. У Венецуели је тишина кратко трајала, али питања која су се отворила још дуго неће имати коначне одговоре.

Извор: webtribune