Индекс који објављује Транспаренцy Интернатионал, а у Србији прати и тумачи Транспарентност Србија, не мери „утисак народа”, већ перцепцију корупције код стручњака, инвеститора, међународних институција и аналитичара који прате функционисање државе. Другим речима, ово је оцена колико су институције заиста независне и колико систем штити јавни интерес.
Шта у пракси значи пад на 33 поена
Са 33 поена Србија је дубоко у зони држава у којима:
• судство не функционише независно
• јавне набавке служе политичком кругу моћи
• висока корупција остаје некажњена
• институције постоје формално, али не и суштински
Ово није питање појединачних афера, већ система у коме се одговорност више не подразумева.
Пад од чак 45 места у односу на најбољи период пре десетак година показује да је Србија прешла из зоне проблематичне демократије у зону заробљене државе.
Зашто је Србија сада најгора у региону
То што је Србија први пут испод Босне и Херцеговине није статистичка случајност. У последњих неколико година:
• тужилаштво је све отвореније под политичким утицајем
• крупне афере се гурају под тепих
• медијска контрола прикрива злоупотребе
• јавни ресурси постају страначки плен
Корупција више није девијација система већ његов начин функционисања.
Поређење са најбољима није симболично
Када се Србија упореди са земљама на врху листе као што су Данска и Финска, разлика није у „менталитету“, већ у институцијама.
Тамо:
• политичка моћ има јасне границе
• јавни новац је под сталном контролом
• афере доводе до оставки, не до награда
• судови су стварно независни
У Србији је све супротно.
Корупција као политички модел
Последњих година корупција у Србији више није скривена. Она је постала основ механизма власти:
• преко јавних набавки
• преко инфраструктурних пројеката без контроле
• преко тајних уговора
• преко партијског запошљавања
• преко селективне правде
То је разлог зашто се индекс не поправља чак ни формалним реформама на папиру.
Шта ово значи за грађане, не за табеле
Оваква позиција Србије директно значи:
• скупље кредите
• мање инвестиција које нису повезане са политиком
• лошије здравство и школство
• небезбедне инфраструктурне пројекте
• одлив младих
Корупција није апстрактан проблем. Она се плаћа животним стандардом и безбедношћу.
Закључак који је непријатан за власт
Најлошији резултат у 20 година није „лош имиџ“, како ће га представљати режимски медији. То је међународна дијагноза заробљене државе.
Србија није пала зато што је неко неправедно оцењује.
Пала је јер институције више не служе грађанима, већ политичкој елити.
И док год корупција буде средство управљања, свака наредна година ће бити још гора.
