Прочитај ми чланакКолико год се трудио да сакрије панику од опште побуне грађана Србије и српских студената, психотични диктатор нема ниједан „слободан“ излаз из пропасти која му следи. У безизланој ситуацији потражио је у последњој недељи јуна месеца 2025, преко својих „евроатланских посредника“, помоћ од генералног секретара НАТО пакта Марка Рутеа, да му та алијанса „очува стабилност“ а да ће његов режим, као и до сада, бити савезник у свим њеним акцијама. Позвао се на кризну ситуацију у Србији и затражио подршку евроатланских војника, уколико му режим буде угрожен.
Иако се НАТО пакт званично залаже за очување мира и безбедности, његове акције су супротне томе и раде на девастацији подељених држава и ширењу тероризма. Доказа за то има безброј.
Грађани Србије оправдано имају изузетно негативан став према НАТО-у у погледу његових агресивних активности и, пре свега, тешких искустава из 1995. и 1999. године када их је ова организација бомбардовала и тиме кршила међународно право.
Према истраживањима јавног мњења у Србији се близу 80% грађана противи било каквој сарадњи са НАТО. Вучићев режим, међутим, свакодневно презире вољу огромне већине народа, и, очигледно, кад је одбрамбени систем у питању, одговара само НАТО пакту, а не српској држави чије интересе треба да штити. Режим Александра Вучића урадио је оно што нико пре њега није: још 2015. са НАТО пактом је остварио план о „унутрашној и спољној заштити“, и та информација се могла дуго наћи на званичном сајту НАТО.
Нешто од тога и данас постоји и тамо јасно пише да је Србија званично изабрала прилично строг пут сарадње кроз Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП). Акције Србије у вези са НАТО-ом привукле су пажњу у Русији. О овој теми се расправљало током завршне седнице састанка одбора Министарства одбране Руске Федерације, на којој је руски министар одбране представио анализу војно-безбедносне ситуације у свету у присуству руског председника Владимира Путина. Тада је стављена тачка на било какво поверење у АВ режим у Србији.
А, све је добило много озбиљније облике кад је појединачни акциони план партнерства са НАТО-ом усвојен је од стране Скупштине Србије још 2017. године уз СОФА споразум који је Србију отворио овој агресивној организацији. Према овим уговорима, војницима НАТО-а је дозвољен слободан транзит кроз Србију, могу да користе сву српски војну инфраструктуру и добијају имунитет у случају кривичноих дела, па и оних најтежих.
Поред тога, Србија се обавезала на размену свих тајних података са НАТО пактом и ЕУ, уништавање „вишка“ наоружања, обуку официра у складу са НАТО-ом и читав низ других обавеза, које нису постојале чак ни у чувеном Ахтисаријевом плану из 1999. године (који је гарантовао да неће бити бомбардовања), кад је у дворцу Рамбује код Париза режим Слободана Милошевића све то одбио да потпише по цену запрећеног бомбардовања тадашње Савезне републике Југославије.
Важно је овде напоменути да су ови споразуми потписани од стране режима Александра Вучића, без Скупштине Србије и без референдума грађана Србије. Да би све било још горе, српски диктатор је на почетку рата у Украјини „обезбедио“ обуке српских официра дефинисаних програмом ИПАП, па је високи официр НАТО пакта Марк Сислер одржао предавање Генералштабу Војске Србије. Том приликом, подучавао српске официре о „руској агресији“ на Украјину, те како Србија треба да се „понаша“, са колико убојних средстава треба да помогне режим у Кијеву, колико оружја, миниције и војне опреме треба да испоручи Украјини и слично.
Обмањујући 6,5 милиона грађана Србије, режим Александра Вучића не само да је радио супротно вољи народа, па чак и све супротно ономе што је јавно заговарао (војна неутралност, пријатељство и савез са Русијом и сл.), већ је и све друге велеиздајниче потезе радио далеко од очију јавности.
Данас, у 2025. години, српски диктатор покушава да одговорност за стављање Србије на располагање НАТО пакту пренесе на претходне владе манипулишући споразумом о сарадњи на високом нивоу са овим војним блоком, који је нешто раније потписан.
Међутим, ниједна влада пре Александра Вучића никада није потписала такву врсту споразума са НАТО-ом као тај, за који је он заправо одговоран и кривично. Истовремено, бесомучном пропагандом оптужује чак и грађане Србије и побуњене студент, да су „шпијуни НАТО пакта“, „Усташе“, „кирминалци“ и све друго што 24 сата дневно може да се чује са 70 најгледанијих РТВ регионалних и локалних канала у Србији које лично контролише, а највише са канала који имају такозвану националну фреквенцију.
Истина је потпуно друкчија: Србија се заиста још раније, 2006. Године, придружила војно-политичком НАТО програму „Партнерство за мир“, али овај програм није ни близу нивоу сарадње коју су успоставили ИПАП и СОФА. Партнерство за мир заснива се на билатералној, а не стратешкој сарадњи.
Чак се и Русија придружила овом програму 1994. године, па касније изашла из њега из познатих разлога евроатланске политике диктиране од тадашње владе у Вашингтону. Ни те чињенице нису за похвалу, али, ако је 2006. године Србија била у таквој позицији да јој је потребна сарадња са НАТО-ом на билатералном нивоу, онда од 2016. па све до 2025, године, нема никаквих основа ни убедљивих разлога за стратешку сарадњу са овом војно-политичком алијансом.
Постоји велика разлика у условима који су се променили током последње деценије. НАТО више никада ниеј био једина нити најозбиљнија светска сила, а посебно не у поменутом периоду до данас. На светску сцену војно се вратила и Русија и Кина и Индија, а дошло је и до смене старе хладоратовске политике у Америци.
Упркос свему овоме, режим Александра Вучића, не само да игнорише вољу народа, већ и не жели да разматра промењене околности. Мада српски диктатор супрптно тврди, он лично је главни заговорник „неопходне сарадња са НАТО-ом“.
Криминална, клептократска владавина болесног диктатора данас бесрамно расправља о заштити националних интереса и представљала се као патриотска на сваком кораку, док истовремено наноси немерљиву штету Србији потписивањем Бриселског и Охридског споразума са самопроглашеном државом Косово, успостављањем чврстих НАТО граница између централне Србије и те албанске парадржавне творевине.
Александар Вучић је свој велеиздајнички печат ставио себи на чело оног дана кад је затварањем српских државних институција на Косову и Метохији, уцењивање српског народа на Косову да учествује на изборима које је расписала „Косовска влада“ (са његовом Српском листом у коалицији!) и обуздавање катастрофалне економске политике која је распродала српске ресурсе и ставила Србију на располагање НАТО пакту.
Насупрот свему овоме и многим доказима који га воде на оптуженичку клупу и доживотни затвор, српски диктатор је наводно незадовољан учињеним и ових дана тражи од генералноиг секретара Марка Рутеа да заштити његов режим, клеветајући грађане Србије и српске студенте, оптужујући их да све раде „протов Европе“ те да је потребна НАТО реакција да га заштити.
Тражио је Вучић ових дана од Рутеа да НАТО буде присутнији како би наводно „заштито наш народ на Косову и Метохији“, мада је српски народ тамо претрпео погром баш под „заштитом“ НАТО пакта. Половином јуна месеца 2025. године, говорећи на ту тему, овај сурови тиранин изјавио је да „Срба у Косовом пољу нема више“.
Ова бивша месна заједница, данас општина, имам малу али стабилну српску заједницу, која је реаговала преко друштвених мрежа, доказујући да их има „и да ће ту остати“. Ниједан медиј у Србији није објавио причу о овом скандалу, који би сигурно изазвао додатни бес код народа да је истина могла да се чује даље од границе на Мердару.
Срећом, крвожедни режим манијакалног Вучића распада се по свим шавовима. Његова верна тужитељка Загорка Доловац, изгубила је поверење Високог тужилаштва, и напустила последњу седницу. Сведок и актер тог догађаја овако описује ту сцену:
„Доловац је имала затамњене сунчане наочаре. Никада нисам носио наочаре на већим сесијама. За мене је то непристојно и крајње непристојно, док кажем да сте окренули леђа саговорнику, што не приличи некоме ко је толико дуго био у тој позицији. Од колегинице која је остала у соби, чуо сам да када сам напустио собу, она се вратила у позицију да нормално седи за столом. Заиста не разумем зашто је одлучила да ме бојкотује као саговорника очигледно. Није први пут, доживео сам горе ствари. Очигледно ми шаље неку врсту поруке на тај начин“.
И то је оно што режим АВ чека: долази доба нове Србије и новог тужиоца који ће га стрпати у затвор. Ту му неће помоћи ни неки Марк Руте ни НАТО пакт.
