Pročitaj mi članakU proteklih nekoliko dana, javnosti je postao dostupan ogroman broj dokumenata, pre svega imejlova, vezanih za Džefrija Epštajna. Ovi dokumenti, koje je objavilo Ministarstvo pravde SAD, nisu samo još jedna epizoda u tragičnoj i već dobro poznatoj priči o seksualnom zlostavljanju.
Oni predstavljaju potpunu rekonstrukciju sistema moći, mešanja država, korporacija i medija, i razotkrili su mehanizme koji su decenijama oblikovali globalnu politiku i finansije. Ovo nije samo skandal; to je zemljotres koji trese temelje priča koje su nam se plasirale putem mejnstrim medija. Dok su neki pokušali da ovo prikažu kao „rusku operaciju“, dokazi govore nešto sasvim drugo: reč je o sistemu koji je, kroz ucenu, trgovinu insajderskim informacijama i kontrolu medija, postigao neverovatan uticaj. Ovaj članak u potpunosti rekonstruiše sadržaj predstavljen u opširnom intervjuu koji je dao jedan od retkih novinara koji je pratio celu ovu aferu od samog početka.
Pandemija kao projekat – Epštajn, Bil Gejts i planovi za 2015. godinu.
Jedno od prvih i najznačajnijih otkrića iz dokumenata je direktna veza Džefrija Epstajna i Bila Gejtsa sa idejama o virusima i zatvaranju društva još 2015. godine. Naime, imejlovi pokazuju da su Epstajn i Gejts razgovarali o „širenju virusa“ i merama zaključavanja četiri godine pre nego što je pandemija COVID-19 pogodila svet.
Ovo nije samo slučajna komunikacija. To pokazuje da su se diskusije o globalnim merama javnog zdravlja, koje će kasnije postati svakodnevna rutina milijardi ljudi, vodile u najužem krugu pojedinaca koji nisu imali demokratski legitimitet. Svako ko je upozoravao na čudne okolnosti i postavljao pitanja o poreklu i odgovoru na virus tokom pandemije označen je kao „teoretičar zavere“. Sada se ispostavlja da su mnogi od njih bili u pravu, osim što scenario nije bio isključivo „američka operacija“, već je imao duboke veze sa drugim akterima.
Kontrola putem ucene – Kako je mreža zarobila svetske lidere
Glavni mehanizam moći Džefrija Epštajna i njegove saradnice Gislen Maksvel nije bio finansijski u direktnom smislu, već stvaranje arhive kompromitujućeg materijala. Epštajn je, preko svog „ostrva zadovoljstva“ i drugih lokacija, sistematski snimao svakog istaknutog gosta – političare, princeze, rukovodioce korporacija, naučnike – u kompromitnim situacijama, najčešće sa maloletnicima.
Ovi snimci i fotografije nisu bili samo dokaz zločina; bili su sredstvo totalne kontrole. Ako bi neko od ovih moćnika pokušao da se odupre određenoj političkoj ili finansijskoj intervenciji, bilo je dovoljno da zapreti objavljivanjem materijala. Na taj način, cela globalna elita je postala marioneta u rukama jedne mreže. To objašnjava neverovatnu zaštitu koju je Epštajn uživao godinama, uprkos svojim očiglednim i dokazanim zločinima. Nijedna policijska ili pravosudna institucija u zapadnom svetu nije ga ozbiljno progonila do samog kraja.
Trgovanje insajderskim informacijama: Grčka kao primer
Dokumenti pružaju konkretne primere kako je mreža koristila informacije dobijene putem ucene za direktnu finansijsku dobit. Jedan ključni primer je slučaj Grčke tokom dužničke krize.
Imejlovi pokazuju da je 9. maja 2010. godine , u nedelju, britanski lord Piter Mandelson, važna politička figura, obavestio Epštajna o detaljima plana spasavanja evrozone vrednog 500 milijardi evra. Ova informacija je zvanično objavljena tek sledećeg dana, u ponedeljak. Epštajn je imao skoro ceo dan da, zajedno sa svojom mrežom, postigne ogromne finansijske pozicije protiv Grčke i na račun te krize.
Takva „trgovina insajderskim informacijama“ nije bila izuzetak, već pravilo. Bila je to sistematska pljačka na globalnom nivou. Kada imate pristup informacijama koje niko drugi nema, i kada te informacije dolaze direktno iz kabineta premijera ili ministarstava, možete zaraditi milijarde, a ne milione. Upravo se to dogodilo. Grčka nije „spašena“; bila je žrtva proračunate finansijske operacije u kojoj su banke (posebno francuske) bile zaštićene, a grčki narod je ostavljen da trpi posledice do 2064. godine, kako navode neki dokumenti.
Odnosi sa medijima i kontrola narativa – od Parizena do Maksvelove dinastije
Jedan od najzanimljivijih aspekata cele afere je uloga medija. Kako je moguće da je afera Epštajn, uprkos toliko dokaza i posrednih dokaza, godinama ostala na marginama medijskog izveštavanja? Odgovor leži u kontroli medijskih kuća.
Gislen Maksvel, otac, Robert Maksvel, bio je ključna figura u preuzimanju evropskih medija. Osnovao je, između ostalog, novine *The European*, koje su, iako neuspešne, služile kao sredstvo za uticaj. Kada su Maksvelove finansijske poslove propale, pokušao je da uceni rukovodstvo Mosada zahtevom za 400 miliona funti. Umesto da mu da novac, Mosad ga je, prema informacijama iz Epštajnovih imejlova, **likvidirao**. Ironija je savršena: organizovali su mu veličanstvenu sahranu sa nacionalnim počastima, prenošenu na televiziji, kojoj su prisustvovali visoki izraelski zvaničnici, upravo oni koji su ga ubili.
Ova priča otkriva duboku simbiozu između tajnih službi, medijskih mogula i kriminalnih mreža. Kontrola nad pričom bila je ključna. Zato danas, kada se ovi dokazi pojave, određeni mediji pokušavaju da iskrive priču i govore o „ruskoj operaciji“. To je mehanizam koji se koristi godinama: kada istina preti sistemu, okriviti „Ruse“. Međutim, dokumenti govore sasvim drugačijim jezikom – jezikom transakcija, imena, datuma i mesta.
Rasistička i elitistička pozadina: „Godžim“ kao podljud
Imejlovi ne ostavljaju nikakvu sumnju o ideološkoj osnovi cele ove mreže. Epštajn i njegovi saradnici koristili su termin **„gojim“** (ne-Jevreji) u izuzetno prezrivom kontekstu. U jednom imejlu, Epštajn eksplicitno navodi da ne želi „crnce“ u svojim finansijskim poslovima, posebno ne kao maloletnike za svoje „goste“. On i njegov krug smatrali su sebe „čistokrvnima“, superiornima po DNK, dok su svi ostali bili „niži ljudi“ koje treba eksploatisati.
Ova rasistička retorika nije bila marginalna. Bila je sastavni deo svakodnevne komunikacije. To pokazuje da je to sistem koji nije samo kriminalan, već i duboko ideološki zasnovan na uverenju u sopstvenu superiornost i pravo na vladavinu nad drugima.
Veze sa francuskom politikom: Makron, Oland i Lang
Francuska nije bila izuzetak od Epštajnove mreže. Dokumenti pokazuju da je još 2016. godine tim Emanuela Makrona
Pored toga, imena Džeka Langa i njegove ćerke Kerolajn Lang pojavljuju se u imejlovima neverovatnih 700 puta . Kerolajn Lang, koja je zauzimala ključnu poziciju u Nacionalnom filmskom centru (CNC), bila je odgovorna za dodelu miliona evra za finansiranje filmske produkcije. Postoje ozbiljna pitanja o tome koliki je deo tih sredstava usmerila ka projektima koji su služili određenoj naraciji. Ona je takođe, zajedno sa ocem, imala kompaniju registrovanu u inostranstvu (Britanska Devičanska Ostrva), što je suprotno njenom javnom zalaganju za plaćanje poreza u Francuskoj.
Karolina Lang sada aktivno radi na uvođenju kriminalizacije „anticionizma“ u francuski zakon, izjednačujući ga sa antisemitizmom. S obzirom na njene dokazane veze sa Epštajnovom mrežom, ove inicijative dobijaju potpuno novi kontekst.
Veza sa finansijskim krizama i Bitkoinom
Epštajnova mreža nije delovala samo u sferi seksualnih ucena i politike. Takođe je imala ogroman uticaj na globalne finansije. Imejlovi pokazuju da je Epštajn bio blisko povezan sa Larijem Samersom , bivšim ministrom finansija SAD i glavnim arhitektom ekonomske politike koja je dovela do krize 2008. godine. Prema dokumentima, Samers je takođe bio savetnik izraelske vlade. Kada je Volstrit propao 2008. godine i svet izgubio trilione dolara, jedna zemlja je bila izuzetak: **Izrael**. Njegove banke i finansijske institucije bile su unapred upozorene i zaštićene.
Pored toga, Epštajn je imao direktan uticaj na razvoj Bitkoina . Finansirao je i plaćao glavne programere ove kriptovalute, čime je stekao kontrolu nad njenim kodom i razvojem. Kada se pojavila konkurentska valuta, XRP , Epštajn je zatražio od Garija Genslera , tadašnjeg šefa Komisije za trgovinu robnim fjučersima SAD (CFTC), da preduzme mere protiv nje. Nedelju dana kasnije, XRP je bio pod istragom zbog navodne prevare. Ovo pokazuje da je ideja o „decentralizaciji“ Bitkoina u velikoj meri iluzorna i da kontrola ostaje u rukama veoma male grupe.
Najmračniji detalji: Zlostavljanje dece, trgovina bebama i kanibalizam
Iako su finansijske i političke implikacije ogromne, ne treba ignorisati ni suštinu Epštajnovih zločina: seksualno zlostavljanje maloletnika . Imejlovi i drugi dokumenti ukazuju na prakse koje prevazilaze svaku moguću koncepciju zla.
Postoje naznake da je Epštajn imao decu koju je držao u zatočeništvu. Kada bi ova maloletna deca zatrudnela, Gislen Maksvel bi odvodila njihove novorođenčad, a majke više nikada ne bi videle svoju decu. Takođe postoje naznake da su deca sahranjena na njegovom ranču „Zoro“ . U nekim imejlovima se pominju „pice“, što direktno ukazuje na teorije o „Picagejtu“, koje su ranije ismevane kao izuzetno marginalne.
Jedan od najuzbudljivijih detalja je činjenica da je Epštajn svom bankovnom računu dao nadimak „Moloh“ – referenca na drevno božanstvo kome su, prema legendi, žrtvovana deca. Ovo nije slučajnost, već namerno simbolično samodefinisanje.
Ćutanje medija i pravosuđa – Zašto niko nije osuđen?
Najstrašnija stvar u celoj ovoj priči nisu sami zločini, već potpuna tišina i nekažnjivost koja ih je pratila. Uprkos milionima dokaza, nijedan istaknuti gost sa Epštajnovog ostrva nije priveden pravdi . Dok je Epštajnov samo saradnik osuđen, stotine moćnih ljudi koji su učestvovali u zloupotrebi i korupciji i dalje uživaju u slobodi, bogatstvu i uticaju.
Čak i kada su policajci na Floridi videli snimak zločina, jedan je odmah dao otkaz i pobegao u Moskvu, znajući da će, ako ostane, biti ubijen. Drugi, koji je pokušao isto, pronađen je mrtav. Ministarstvo pravde SAD sada se brani od objavljivanja video snimaka mučenja i zlostavljanja dece, rekavši da bi to bilo „previše traumatično za javnost“. Istovremeno, snimci nasilja u Izraelu 7. oktobra su stalno prikazivani u medijima.
Potpuni kolaps laži i apokalipsa mreže
Ono što se dešava sa objavljivanjem Epštajnovih dokumenata nije samo još jedan skandal. To je apokalipsa za mrežu koja je decenijama kontrolisala medije, politiku i finansije . To je konačno razotkrivanje sistema koji je koristio pedofiliju, ucenu i insajdersku trgovinu da bi izgradio globalnu hegemoniju.
Oni koji su godinama upozoravali na ove veze, koji su pisali o Maksvelovima, o vezama tajnih službi, o korumpiranim političarima – bili su označeni kao teoretičari zavere , cenzurisani, stavljeni pod zabranu , napadani. Danas se ispostavlja da su bili u pravu u svakom detalju, osim što je stvarnost često bila mračnija nego što su mogli da zamisle.
Ovaj slom nije samo moralni; on je strukturni. Čitava naracija o slobodnom svetu , nezavisnim medijima i vladavini prava se urušava . Ostaje pitanje da li će pravda ikada biti zadovoljena za žrtve i da li će moćnici koji su učestvovali u ovim zločinima ikada biti pozvani na odgovornost. Jedno je sigurno: istina je sada na stolu, u obliku miliona imejlova koji se ne mogu poreći. Svet nikada neće biti isti posle Epštajnovih dokumenata.
