Pročitaj mi članakDugo najavljivana prenamena nekadašnje kovid bolnice u Batajnici, u kliniku za palijativno lečenje, konačno će, po svemu sudeći, biti realizovana, nakon što je ova ustanova, koja je koštala više od 42 miliona evra, već pune dve godine - zaključana. Međutim, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a kako saznajemo i buduća direktorka bolnice dr Aleksandra Todorović sa Klinike za pulmologiju, nisu ni otvorili ovu ustanovu, a već se susreću sa dobro poznatim problemom srpskog zdravstva - deficitom osoblja.
Према речима запослених у Клиничком центру Србије, нико од лекара неће добровољно да се јави за рад у Батајници, па ће директори клиника слати особље које ће се, највероватније смењивати на 30 до 60 дана. Дефицит кадрова на клиникама, међутим, не дозвољава да било ко у Батајницу пређе за стално, чак и да има оних који би желели.
Такође, додатни проблем је што палијативно лечење, односно нега терминално оболелих и махом старијих пацијената, захтева специјалну едукацију особља.
“Средњи медицински кадар је дефицитаран у свим болницама у Србији, јер они и даље одлазе у Немачку да раде. Далеко лакше добијају радне дозволе него лекари, којима је потребна комплексна документација. Тако да у српским болницама тренутно нема ‘вишка кадрова’, који би могли да пређу у Батајницу”, објашњава за Нова.рс др Данијел Распоповић, специјалиста ортопедије са Института за ортопедију Бањица.
У Батајницу по сменама
Након што су, како нам је речено, са Клинике за инфективне болести одбили да буду пребачени у Батајницу, министар здравља вратио се првобитном плану пренамене – палијативи, за коју, нажалост, нема адекватно особље.
“Сада ћемо, изгледа, морати сви у Батајницу, по мало. О томе ко ће колико остајати да ради на палијативи, одређиваће директори клиника. Чини се да ће поједини ићи и по казни, а чули смо да уопште нема медицинских сестара, које су у палијативи најважније особље”, каже за Нова.рс докторка из Клиничког центра Србије, која је замолила да остане анонимна.
У болници у Батајници ће, како сазнајемо, лежати по 15 дана терминални онколошки, кардиолошки, пулмолошки и други пацијенти, а пријеме ће индиковати домови здравља. За сада је одређено 50 постеља за терминално оболеле, иако у овој болници има капацитета за 900 пацијената.
“Отварање палијативе у Батајници није решавање тог проблема. Палијативне клинике у нормалном свету постоје већ 25 година. Код нас ће, међутим, бити отворена палијатива, очигледно без адекватног особља, али у, већ познату, сврху сликања и још једног пресецања врпце. Овој власти није циљ да реши проблем палијативе него политички маркетинг и јефтина пропаганда. Њихова глупост са том болницом, коју су отворили на делом приватном земљишту, нас је поред 42 милиона евра, коштала и додатних 3,5 милиона, које је држава морала да исплати приватном лицу”, каже др Распоповић.
Потребно едуковано особље
Посао палијативе, истиче он, морају да раде медицинари који су обучени за рад са терминално оболелима.
“То је доста тежак посао за средњи медицински кадар јер су у питању углавном старији људи, непокретни и умирући. Комплетно лечење, нега, психолошки приступ том лечењу је захтевнији, и зато треба да буду припремљени, едуковани за тај посао, а о томе нико не говори”, каже доктор.
Како сазнајемо, директорка клинике за палијативну негу у Батајници, биће др Александра Тодоровић, са Пулмолошке клинике УКЦС.
Више детаља о припремама за отварање болнице и кадровима, покушали смо да сазнамо од будуће директорке, али, нажалост, безуспешно.
“У Батајници смо, радимо, а када ће болница бити отворена и ко ће у њој радити не могу да вам кажем. То до даљег остаје тајна”, кратко нам је саопштила др Тодоровић.
Две године без пацијената
Подсећамо да је министар здравља Златибор Лончар још у октобру 2024. најавио да ће ковид болница у Батајници “у наредним недељама” постати центар за дијализу за цео Београд, као и да ће се у оквиру ње, пацијентима пружати палијативна нега.
Лончар је тада рекао новинарима и да ће се две операционе сале у оквиру те болнице користити како би се смањиле листе чекања, али је до данас све остало на речима.
Иначе, од јуна 2023. зграда батајничке болнице, која се простире на чак 14.000 квадрата, не прима пацијенте, иако се у њој налази 900 постеља, најмодернија и скупоцена медицинска опрема и две операционе сале, а има и паркинг за 700 возила.
Подсетимо и да су грађани Србије болницу у Батајници платили 42 милиона евра, а тек у августу 2024. сазнали су да се зграда делимично налази на приватном поседу, па је држава из буџета додала још 3,5 милиона евра (420.825.620,75 динара) како би исплатила приватника и откупила земљиште. Бивша министарка здравља Даница Грујичић, која се залагала за отварање палијативе, више пута је упозоравала да су управо нерешени имовински односи над земљиштем кочили пренамену.
У батајничкој болници се током пандемије лечило хиљаде људи. Током ковида у овој згради радило је више од 300 здравствених радника, а дешавало се да имају и 1.000 пацијента у једном дану. Баснословно плаћена из буџета опрема коју су користили и даље је на истом месту, али годинама без функције.
У јуну 2023. из болнице је отпуштен и последњи пацијент, пандемија је званично престала, а зграда је пала у заборав. Докторка Татјана Аџић Вукичевић, која је руководила овом установом (као истакнути режимски кадар), недавно је смењена са места начелнице на Клиници за пулмологију УКЦС.
