Pročitaj mi članakDugo najavljivana prenamena nekadašnje kovid bolnice u Batajnici, u kliniku za palijativno lečenje, konačno će, po svemu sudeći, biti realizovana, nakon što je ova ustanova, koja je koštala više od 42 miliona evra, već pune dve godine - zaključana. Međutim, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a kako saznajemo i buduća direktorka bolnice dr Aleksandra Todorović sa Klinike za pulmologiju, nisu ni otvorili ovu ustanovu, a već se susreću sa dobro poznatim problemom srpskog zdravstva - deficitom osoblja.
Prema rečima zaposlenih u Kliničkom centru Srbije, niko od lekara neće dobrovoljno da se javi za rad u Batajnici, pa će direktori klinika slati osoblje koje će se, najverovatnije smenjivati na 30 do 60 dana. Deficit kadrova na klinikama, međutim, ne dozvoljava da bilo ko u Batajnicu pređe za stalno, čak i da ima onih koji bi želeli.
Takođe, dodatni problem je što palijativno lečenje, odnosno nega terminalno obolelih i mahom starijih pacijenata, zahteva specijalnu edukaciju osoblja.
“Srednji medicinski kadar je deficitaran u svim bolnicama u Srbiji, jer oni i dalje odlaze u Nemačku da rade. Daleko lakše dobijaju radne dozvole nego lekari, kojima je potrebna kompleksna dokumentacija. Tako da u srpskim bolnicama trenutno nema ‘viška kadrova’, koji bi mogli da pređu u Batajnicu”, objašnjava za Nova.rs dr Danijel Raspopović, specijalista ortopedije sa Instituta za ortopediju Banjica.
U Batajnicu po smenama
Nakon što su, kako nam je rečeno, sa Klinike za infektivne bolesti odbili da budu prebačeni u Batajnicu, ministar zdravlja vratio se prvobitnom planu prenamene – palijativi, za koju, nažalost, nema adekvatno osoblje.
“Sada ćemo, izgleda, morati svi u Batajnicu, po malo. O tome ko će koliko ostajati da radi na palijativi, određivaće direktori klinika. Čini se da će pojedini ići i po kazni, a čuli smo da uopšte nema medicinskih sestara, koje su u palijativi najvažnije osoblje”, kaže za Nova.rs doktorka iz Kliničkog centra Srbije, koja je zamolila da ostane anonimna.
U bolnici u Batajnici će, kako saznajemo, ležati po 15 dana terminalni onkološki, kardiološki, pulmološki i drugi pacijenti, a prijeme će indikovati domovi zdravlja. Za sada je određeno 50 postelja za terminalno obolele, iako u ovoj bolnici ima kapaciteta za 900 pacijenata.
“Otvaranje palijative u Batajnici nije rešavanje tog problema. Palijativne klinike u normalnom svetu postoje već 25 godina. Kod nas će, međutim, biti otvorena palijativa, očigledno bez adekvatnog osoblja, ali u, već poznatu, svrhu slikanja i još jednog presecanja vrpce. Ovoj vlasti nije cilj da reši problem palijative nego politički marketing i jeftina propaganda. Njihova glupost sa tom bolnicom, koju su otvorili na delom privatnom zemljištu, nas je pored 42 miliona evra, koštala i dodatnih 3,5 miliona, koje je država morala da isplati privatnom licu”, kaže dr Raspopović.
Potrebno edukovano osoblje
Posao palijative, ističe on, moraju da rade medicinari koji su obučeni za rad sa terminalno obolelima.
“To je dosta težak posao za srednji medicinski kadar jer su u pitanju uglavnom stariji ljudi, nepokretni i umirući. Kompletno lečenje, nega, psihološki pristup tom lečenju je zahtevniji, i zato treba da budu pripremljeni, edukovani za taj posao, a o tome niko ne govori”, kaže doktor.
Kako saznajemo, direktorka klinike za palijativnu negu u Batajnici, biće dr Aleksandra Todorović, sa Pulmološke klinike UKCS.
Više detalja o pripremama za otvaranje bolnice i kadrovima, pokušali smo da saznamo od buduće direktorke, ali, nažalost, bezuspešno.
“U Batajnici smo, radimo, a kada će bolnica biti otvorena i ko će u njoj raditi ne mogu da vam kažem. To do daljeg ostaje tajna”, kratko nam je saopštila dr Todorović.
Dve godine bez pacijenata
Podsećamo da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar još u oktobru 2024. najavio da će kovid bolnica u Batajnici “u narednim nedeljama” postati centar za dijalizu za ceo Beograd, kao i da će se u okviru nje, pacijentima pružati palijativna nega.
Lončar je tada rekao novinarima i da će se dve operacione sale u okviru te bolnice koristiti kako bi se smanjile liste čekanja, ali je do danas sve ostalo na rečima.
Inače, od juna 2023. zgrada batajničke bolnice, koja se prostire na čak 14.000 kvadrata, ne prima pacijente, iako se u njoj nalazi 900 postelja, najmodernija i skupocena medicinska oprema i dve operacione sale, a ima i parking za 700 vozila.
Podsetimo i da su građani Srbije bolnicu u Batajnici platili 42 miliona evra, a tek u avgustu 2024. saznali su da se zgrada delimično nalazi na privatnom posedu, pa je država iz budžeta dodala još 3,5 miliona evra (420.825.620,75 dinara) kako bi isplatila privatnika i otkupila zemljište. Bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić, koja se zalagala za otvaranje palijative, više puta je upozoravala da su upravo nerešeni imovinski odnosi nad zemljištem kočili prenamenu.
U batajničkoj bolnici se tokom pandemije lečilo hiljade ljudi. Tokom kovida u ovoj zgradi radilo je više od 300 zdravstvenih radnika, a dešavalo se da imaju i 1.000 pacijenta u jednom danu. Basnoslovno plaćena iz budžeta oprema koju su koristili i dalje je na istom mestu, ali godinama bez funkcije.
U junu 2023. iz bolnice je otpušten i poslednji pacijent, pandemija je zvanično prestala, a zgrada je pala u zaborav. Doktorka Tatjana Adžić Vukičević, koja je rukovodila ovom ustanovom (kao istaknuti režimski kadar), nedavno je smenjena sa mesta načelnice na Klinici za pulmologiju UKCS.
