Србији је потребно друштво компромиса, које почива на компромису и није у непомирљивим и нетолерантним тоновима и односима јер они не могу исходити стварне промене, пошто је друштво тада у стању напетости и сукоба и нема бољитка, оценио је професор Мило Ломпар.

Објашњавајући ту потребу српског друштва, Ломпар каже да се и у контексту студентског бунта и атмосфери око студентског покрета, понекад чини да условно две супротстављене стране у идеолошком погледу и на оси грађанско – национално, не могу бити у слози и сарадњи, што је, како је рекао, нетачно, али је и упозорио на одређене моменте који никако не доприносе борби против заједничког противника, актуелног режима.

Професор је гостујући на интернет каналу панчевачког портала “К-013” казао да се чини и не само чини да су “национално оријентисани посматрачи далеко толерантнији према исказима привржености идеји нпр. Европске уније, неголи су грађански оријентисани посматрачи према родољубивим идејама и традицијама, као што је нпр. косовска традиција”.

Ломпар је подсетио на канонаду и “оркестрирану менажерију” којој је био изложен од стране “другосрбијанског” миљеа после прошлогодишњег Видовданског студентског скупа у Београду на којем је говорио – ове године су се дешавале сличне ствари после Видовдана у Краљеву – оценивши да се у ствари желела напасти изразито родољубива компонента широког студентског покрета.

Један од, према његовим речима, дубоко спорних момената је и напад на Меморандум о КиМ који су сачинили студенти и представили га у Крагујевцу у мају ове године.

“Ту се исказала једна бестидност и аморалност ‘другосрбијанског’ мишљења. То мишљење, продукт и наставак бољшевичке традиције која је једносмерна, неувиђавно је према хетерогености и разнородности покрета. Подсећам, у једном делу јавности, прозвани су ‘четничићима’ јер се залажу за очување и поштовање Устава Србије када је реч о Косову. У томе је предњачио ‘Пешчаник’, портал тобоже авангардне друштвене свести, са пежоративним одредницама које датирају из Другог светског рата!”, навео је професор Ломпар.

Такав наратив, додаје, шаље поруку која заправо гласи: “са нама је једна линија европске администрације и ми смо јачи, док ви морате да нас следите.”

“Може бити да је тако, али можда се то и неће догодити. И, шта онда, ако се тако не догоди онда добијете Вучића. Та агенда је изразито бољшевичка, производ бољшевичког начина мишљења. Један од оних који су репрезентанти те идеје је академик Душан Теодоровић а она каже: за Србију је добра искључиво прозападна опција, треба да заступамо ставове ‘збогом Русијо’, ‘довиђења Кино’, и само да следимо курс ЕУ”, наводи Мило Ломпар.

Он је упитао где такви једнострани и нетрпељиви ставови воде, без имало узајамности, коју “нажалост не видимо и нема је у ‘другосрбијанском’ начину мишљења”.

Србији је, закључује професор, потребно друштво споразума, а не да “неотитоистичка линија и бољшевичка свест непрекидно сукобљавају мањину са већином друштва”.

“То не може допринети стварним променама. У толиким напетостима и стању сукоба нема бољитка”, истиче Ломпар.

(Симптом)