Meteorolozi sve zabrinutije prate kretanja u atmosferi, upozoravajući da leto koje dolazi može biti još ekstremnije i nepredvidivije od prethodnih godina. Nakon niza rekordno toplih sezona, naučni podaci ukazuju da se svet ubrzano približava kritičnoj tački kada su klimatske promene u pitanju, a 2026. godina ne donosi razloge za optimizam.

U poslednjih jedanaest godina zabeležene su najviše globalne temperature od kada postoje merenja. Na vrhu liste nalazi se 2024. godina, odmah iza nje 2023, dok je 2025. zauzela treće mesto, pokazuju podaci evropskog programa Copernicus i istraživačke organizacije Berkeley Earth. Upravo 2025. ostala je upamćena po dugotrajnim i do sada nezabeleženim talasima ekstremne vrućine, što dodatno pojačava strah da će slični, pa i teži scenariji biti sve učestaliji.

Podaci pokazuju da je 2025. bila samo neznatno hladnija od 2023. godine, sa razlikom od svega 0,01 stepen, što ukazuje na kontinuitet rasta temperatura. Britanski Met Office potvrđuje da je reč o trećoj najtoplijoj godini od početka sistematskih merenja 1850. godine. Još zabrinjavajuće je to što su globalne temperature tri godine zaredom premašile prag od 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski period, što naučnici smatraju kritičnom granicom za izbegavanje najtežih posledica klimatskih promena.

Naučna zajednica upozorava da je ubrzanje zagrevanja u periodu od 2023. do 2025. bilo izuzetno naglo, što ukazuje da klimatske promene ulaze u novu, intenzivniju fazu. Pariski klimatski sporazum iz 2015. godine postavio je cilj da se globalno zagrevanje zadrži ispod dva stepena, uz nastojanje da ne pređe 1,5 stepeni, ali sve više stručnjaka smatra da je ta granica već praktično dostižna u narednim godinama.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je da je prekoračenje tog praga verovatno neminovno, ali da još postoji prostor da se posledice ublaže, ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte hitno i značajno smanje. Prema procenama, ta kritična granica mogla bi biti dostignuta već do kraja ove decenije, što je znatno ranije nego što se ranije predviđalo.

Istovremeno, politički faktori dodatno komplikuju borbu protiv klimatskih promena. Odluke o smanjenju ili odlaganju klimatskih obaveza, kao i rast emisija u pojedinim delovima sveta, usporavaju globalne napore. U 2025. godini prosečna temperatura bila je 1,47 stepeni viša nego u predindustrijskom periodu, dok je čak 770 miliona ljudi živelo u uslovima rekordne vrućine. Istovremeno, nijedan deo sveta nije zabeležio rekordno hladnu godinu, dok su Arktik i Antarktik dostigli istorijski visoke temperature.

Posledice su već vidljive širom planete. Godinu su obeležili snažni toplotni talasi, cikloni i oluje u Evropi, Aziji i Severnoj Americi, kao i razorni šumski požari u Španiji, Kanadi i Kaliforniji. Stručnjaci upozoravaju da globalno zagrevanje ne samo da povećava učestalost ovih pojava, već i njihovu razornu snagu.

Prema najnovijim procenama, 2026. godina mogla bi biti još jedna u nizu rekordno toplih. Direktor programa Copernicus Karlo Buontempo upozorava da bi pojava fenomena El Ninjo mogla dodatno podići temperature i pogoršati već postojeće trendove. Istraživači iz Berkeley Earth-a takođe ukazuju da postoji velika verovatnoća da se ova godina svrsta među najtoplije u istoriji merenja.

Dodatni problem predstavlja i stagnacija u smanjenju emisija. U pojedinim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, emisije ponovo rastu usled povećane potrošnje energije i razvoja novih tehnologija, dok se u Evropi beleži usporavanje energetske tranzicije. Stručnjaci ukazuju i na neočekivane faktore, poput promena u sastavu brodskog goriva, koje su smanjile emisiju čestica koje reflektuju sunčevu svetlost, čime je umanjen prirodni efekat hlađenja atmosfere.

Ukoliko se trend nastavi i temperature ostanu iznad praga od 1,5 stepeni tokom dužeg perioda, posledice će biti sve ozbiljnije. Očekuju se duži i intenzivniji toplotni talasi, snažnije oluje i sve češće poplave. Već sada, klimatske promene pojačavaju prirodne katastrofe širom sveta, od razornih uragana do poplava sa velikim brojem žrtava.

Sve ukazuje na jedan zaključak: svet ulazi u eru u kojoj ekstremni vremenski uslovi više nisu izuzetak, već nova realnost.

Oznake: "El Ninjo", Berkeley Earth, Copernicus, emisije gasova, energija, globalno zagrevanje, klimatske promene, leto 2026, Met Office, Pariz klimatski sporazum, poplave, toplotni talasi, vremenska prognoza, Antonio Gutereš, vremenski ekstremi, ekstremne temperature, klimatska kriza, Oluje, pozari