Vinsent Gigante, vođa mafijaškog klana Đenoveze, godinama je glumio ludilo kako bi izbegao optužnice za teške zločine. Ipak, uhapšen je i osuđen. Umro je u zatvorskoj bolnici. I Aleksandar Vučić, vođa naprednjačkog kartela, godinama primenjuje istu strategiju, luduje na funkciji predsednika države. Toj predstavi je došao kraj. U Srbiji ga čeka pad sa vlasti, a nema gde da pobegne. Uspeo je da od Putina i Trampa napravi lične neprijatelje.

U Rusiju ne može da se skloni, tamo ga optužuju za prodaju oružja Ukrajini, a Amerikanci mu spremaju sankcije, pa i sudski progon zbog više krivičnih dela, uključujući i učešće u krađi predsedničkih izbora 2020. godine, o čemu svedoči i nedavno uhapšeni Vučićev ortak Nikolas Maduro. O bezizlaznoj situaciji u kojoj se našao vođa OKG SNS piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid, Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak saradnik i prijatelj Vučića.

Uskoro, kad padne s vlasti, Aleksandar Vučić će se naći na raskršću dva puta. Jedan vodi na robiju, drugi u ludnicu. Treća opcija, koja pretpostavlja mogućnost ostanka na slobodi, ne postoji.

Ne zna se čega ima više: dokaza Vučićevih krivičnih dela ili mentalnih poremećaja. Kad ostane bez uticaja na policiju i pravosuđe, lako i brzo će se dokazati da je Vučić odgovoran za izdaju, prodaju i predaju Kosova i Metohije, pljačku beogradskog zemljišta vrednog tri milijarde evra, koje je prisvojio za izgradnju svoje praonice novca „Beograd na vodi“, zatim za plantažu marihuane „Jovanjica“, zaštitu kriminalnih gangova Veljka Belivuka, Zvonka Veselinovića, Petra Panića, Luke Bojovića i ostalih pripadnika naprednjačkog kartela, pa i za dilove sa Darkom Šarićem.

Lako i brzo će se utvrditi kakvu je ulogu imao Vučić u smrtonosnom progonu Vladimira Cvijana i Olivera Ivanovića. Otkriće se dokazi krvave korupcije, koja je dovela do pada novosadske nadstrešnice i masovnog ubistva.

Što je za Vučića najgore, od odgovornosti za zločine na domaćem terenu neće moći da pobegne iza sedam gora, iza sedam mora, u sigurno sklonište na nekoj dalekoj, egzotičnoj destinaciji. Označen kao vođa Balkanskog kartela, nigde neće moći da se sakrije od međunarodnih službi za suzbijanje narko-trafikinga, kao i od njegovih poslovnih partnera, koji su zbog njega pretrpeli ogromne gubitke u ljudstvu i robi.

Osim toga, Vučić je uspeo da izgradi status ličnih neprijatelja dvojice najopasnijih i najmoćnijih lidera na svetu, Vladimira Putina i Donalda Trampa. Putin je godinama ignorisao Vučićeve političke prevare i korupcionaške kombinacije sa pojedincima iz Kremlja, pa čak i „tihe sankcije“, kojima je nezvanično zabranjena poslovna saradnja srpskih sa ruskim firmama.

Putin je bio spreman i da zažmuri na prodaju oružja Ukrajini, ali nije mogao da pređe preko primitivnih laži, koje mu je plasirao Vučić. Upravo na tome je nekoliko puta insistirala Marija Zaharova, javno optužujući Vučića da je lagao Putina, zaklinjao se u vernost i obećavao i ono što od njega nije traženo, niti je potrebno ruskom predsedniku.

Vučić je uspeo ono što ni Zelenski nije, postao je Putinov lični neprijatelj.

Po Vučića je još opasnije to što je isti status stekao kod Trampa. Još pre deset godina, u kampanji za predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama, Vučić je, „zato što je pametan“, politički i finansijski podržao kandidaturu Hilari Klinton.

Pošto je pobedio na tim izborima, Tramp je potrebu za osvetom zadovoljio ponižavanjem Vučića. Stavio ga je na hoklicu i naterao da imitira Šeron Ston u pozi iz „Sirovih strasti“. Vremenom, strasti su se razbuktale, naročito posle Vučićevog učešća u krađi izbora 2020. godine, kojom je omogućena pobeda Džoa Bajdena. Tramp to ne prašta.

Posle povratka u Belu kuću, Tramp je krenuo u osvetnički progon svih učesnika u krađi glasova. Kao glavnog krivca za tu prevaru označio je venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Ekspresnom akcijom, 3. januara ove godine, Maduro je kidnapovan i prebačen u savezni zatvor u Bruklinu. Zvanična optužnica ga tereti za narko-terorizam, organizovanje šverca kokaina u SAD, zaveru i oružana krivična dela.

Maduro je, na prvom pojavljivanju pred federalnim sudom na Menhetnu, dva dana posle hapšenja, odbacio sve optužbe. Rekao je da nije kriv, da je još uvek predsednik svoje države i da je sudski postupak politički motivisan. Nakon tog pripremnog ročišta (arraignment) nekoliko puta je pomeran početak glavnog pretresa. Poslednjom odlukom sudije Alvina Helerstajna sledeće ročište je zakazano za 26. mart, ali verovatno će i ono biti odloženo. Tokom svoje karijere, 93-godišnji Helerstajn je izgradio reputaciju vrhunskog majstora za balansiranje između politike i prava, ali i po ubrzavanju postupaka i podsticanju nagodbe. Po svemu sudeći, taj stil primenjuje i u postupku protiv Madura. Odlaže početak suđenja kako bi Maduro, pod pritiskom tužilaca, popustio i pristao na neku vrstu nagodbe. Posle toga, neće se dugo čekati na presudu.

Da proces ide u tom smeru potvrđuje i tekst vašingtonskog analitičara Džonatana Gregorija, koji je za Diplomatic Courier otkrio detalje iz postupka protiv Madura. Pod naslovom „Madurova epska izdaja“, koji aludira na naziv Trampove vojne kampanje protiv Irana „Epski bes“, Gregori je izneo tvrdnje da je Maduro pristao da svedoči protiv funkcionera Demokratske partije. „Venecuelanski diktator Nikolas Maduro priprema se da svedoči protiv nekoliko demokratskih kongresmena i guvernera, državnih sekretara i drugih zvaničnika. Maduro će razotkriti kako su korumpirani zvaničnici koristili Dominionove i Smartmatikove IT sisteme, koje je i on koristio za krađu glasova na izborima u Venecueli. Glavne mete su Brajan Kemp i Bred Rafensperger iz Džordžije i Grejčen Vitmer i Džoselin Benson iz Mičigena, koji su učestvovali u krađi predsedničkih izbora 2020. godine. Savezni istražitelji su izgradili masivan slučaj, koji je Madura povezao sa počiniocima krivičnih dela iz Demokratske partije“, navodi se u tekstu Džonatana Gregorija.

Drugi američki mediji citirali su izvore iz tužilaštva, koji tvrde da je Maduro pristao da svedoči i protiv „trojice predsednika država“ sa kojima je takođe sarađivao u nekoliko izbornih prevara, koje su realizovane preko sistema Dominion i Smartmatik.

U tom kontekstu, pomenuta je i Srbija, odnosno Kancelarija Dominiona u Beogradu. Čak je i Donald Tramp na društvenim mrežama podelio objavu u kojoj je Srbija optužena za učešće u krađi glasova na američkim predsedničkim izborima.

Vučić je odavno shvatio u kakvu se nevolju uvalio kad je od Trampa napravio ličnog, trajnog i izuzetno osvetoljubivog neprijatelja. Da bi izbegao suočavanje sa Trampovim „epskim besom“, Vučić je nameravao da porodicu američkog predsednika uvuče u svoju korupcionašku mreži. Donaldu Trampu Mlađem ponudio je učešće u unosnim infrastrukturnim poslovima, a Džaredu Kušneru je nameravao da pokloni 84 hektara građevinskog zemljišta u centru Beograda, na lokaciji na kojoj se nalazi i zgrada Generalštaba. Svi pokušaji podmićivanja su propali, baš kao i Vučićeva namera da se, prošlog maja, prošvercuje na Trampovo imanje Mar-a-lago. Tramp, njegov sin i zet odbili su da uzimaju kradenu robu i, što je najvažnije, odbili su da oproste Vučiću saučesništvo u krađi izbora.

Vučić je pokušao da utiče i na Madura. U Venecuelu je slao Anu Brnabić, Nikolu Selakovića i Ričarda Grenela, sa zadatkom da Madura podstaknu da zaboravi na Vučića, na zajedničke malverzacije sa Dominionom.

Iako je znao da se Maduro nalazi pod strogim nadzorom američkih obaveštajnih službi, Vučić je morao da rizikuje. Znao je da će tom komunikacijom potvrditi spornu saradnju sa venecuelanskim kolegom, ali nije imao izbora, to mu je bila poslednja slamka spasa. Slamka je, očigledno, pukla.

Tramp je Grenela prvo skrajnuo na niske nivoe uticaja u administraciji, a nedavno ga je najurio, i to vrlo grubo, pod pretnjom sudskog progona. Neće biti oproštaja ni za Brnabićku i Selakovića. Nikoga neće iznenaditi ako se njihova imena nađu na crnoj listi, čije objavljivanje se očekuje čim počne primena američkog Zakona o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana

. Može samo da se pretpostavi šta tek čeka Vučića. U kakvom je strahu, videlo se istog dana kad je uhapšen Maduro, kad su naprednjački mediji plasirali budalaštine kako Amerikanci ne smeju i ne mogu da kidnapuju Vučića, jer će im „helikopteri biti oboreni čim krenu iz tuzlanske NATO baze – neće stići ni do Šapca“. Vremenom, stigli su i drugi povodi za razvoj panike kod Vučića. Kako i ne bi, kad svakodnevno gleda kako se Tramp obračunava sa protivnicima i otvoreno preti dekapitacijom (obezglavljivanjem) svakoga ko mu smeta.

U takvim okolnostima, Vučić nema gde da se skloni. U Srbiji će ga juriti poverioci koje je ojadio za pare i imovinu, a u belom svetu nema skloništa u kojem bi mogao da se sakrije. Ostaje mu samo da se pravi lud, pa da pobegne u bolest.

Neće biti prvi kriminalac koji se od odgovornosti za zločine izvlačio na ludilo. Tu strategiju je primenjivao Vinsent Gigante, zvani Čudak, koji je dugo vremena predvodio njujoršku mafijašku porodicu Đenoveze, jedne od najmoćnijih filijala Koza Nostre. Gigante je godinama glumio ludilo. Grinvič Vilidžom šetao je u starom, iskrzanom bade mantilu i papučama, nerazgovetno mumlajući. Tridesetak godina je uspevao da takvom predstavom zbunjuje tužioce i izbegava ozbiljne optužnice. Ko bi ga video kako baulja ulicama, priča sam sa sobom i vrši nuždu u javnim parkovima, nije mogao da poveruje da je to glavni Oddfather moćnog kriminalnog klana.

Ipak, Gigante je uhapšen i 1997. godine osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog reketiranja i drugih krivičnih dela. Posle izricanja presude, priznao je da je glumio mentalne poremećaje kako bi izbegao optužbe. Posle osam godina provedenih na robiji, umro je u federalnoj zatvorskoj bolnici u Springfildu u Misuriju.

I vođa naprednjačkog kartela glumi ludilo. Doduše, on ne hoda u dotrajalom bade mantilu nego u najskupljoj odeći, sve sa Hublot satom od 82.000 evra na ruci i ne sere po ulicama i parkovima, već na svojim televizijama. U tim izlivima svog karaktera i intelekta, Vučić prezentuje simptome ozbiljnih mentalnih problema.

Smrt dvojice inženjera, koji su pali sa zgrade u „Beogradu na vodi“, opravdavao je lažima da „u Americi svakih deset sekundi pogine po jedan perač prozora“. Kad je vređao građane, kao dokaz koliko su glupi, rekao je da ne znaju da se čeri paradajz pravi ukrštanjem običnog paradajza i ribe list. Ukrštanjem pogrešnih lekova, Vučić je često padao u stanje suicidne patologije. Ljut zbog optužbi opozicije, pred jedne lokalne izbore u Boru, pretio je da će do smrti štrajkovati glađu, vodom i lekovima.

Najavljivao je i samoubistvo od sreće. Opet zbog Bora, odnosno ako kineska kompanija ZiĐin kupi RTB Bor, Vučić je tvrdio da će skočiti u Savu. Ne mogu ni da se nabroje slučajevi nepostojećih atentata na njega, za koje je optuživao sve i svakoga. U ludačkom zanosu, kad je počeo rat u Ukrajini, Vučić je tvrdio da će „53 države nestati sa svetske mape do kraja 2022. godine“.

Sad plaši narod pričom da će Hrvati i Albanci napasti Srbiju, i to uskoro, čim počne treći svetski rat. Istovremeno, Vučić sa ponosom priča kako je Srbija „kao malo galsko ostrvo“ na kome Asteriks i Talični Tom pružaju otpor agresorima. Kultni strip o Asteriksu i Obeliksu, kao i crtani i igrani filmovi koji su pratili taj mit, počinju rečima: „Cela Galija je okupirana od strane Rimljana. Cela? Ne! Jedno malo selo i dalje odoleva…“

To selo je locirano u francuskoj Bretanji. Strip o Taličnom Tomu opisuje dogodovštine sa Divljeg zapada, iz perioda dve hiljade godina posle Asteriksa. Zaista, samo bolestan um može da to poveže u isti kontekst.

Ipak, ni bekstvo u ludilo neće pomoći Vučić. Ni Gigante nije uspeo da se izvuče od odgovornosti, neće ni naprednjački šef kartela. Ako bude imao sreće, suočiće se sa optužnicama pred srpskim sudovima. To bi bilo najbolje rešenje i za Srbiju, koja mora da prođe kroz tešku i mučnu katarzu, kako bi se očistila od naprednjačkog zla i trajno otklonila opasnost od mogućeg uspona nekog sledećeg lu…

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, krađa izbora, Nikolas Maduro