Прочитај ми чланак
Дуго времена су српски политичари избегавали улазак у Југославију, али када је у Русији избила револуција, притисак Енглеске и Француске је надвладао. Погледајте шта академик Коста Чавошки каже поводом култне књиге – Catena mundi: Српска хроника на светским веригама.
Срби су поверовали да са другим, сродним народима, могу као браћа живети у заједничкој држави, а да нису имали никаквих искустава како је живети са људима друге, поготово римокатоличке вере. Дуго времена су се српске вође томе опирали, али када је руски цар Николај морао да абдицира, када је Русија ушла у вртлог револуција, Пашић није имао куд, него је потписао Крфску декларацију, а онда је пристао, под притиском Француза и Енглеза, да се створи некаква заједничка држава која би окупила сродне народе. Показало се да то није било могућно, јер од самог почетка су Хрвати инсистирали да њихово државно постојање, у оквиру заједничке државе, буде на уговорној основи, на оној истој основи на којој је створена Аустроугарска, нагодбом из 1867. и потом уређен однос између бановине Хрватске и мађарске краљевине, 1868.
Од самог почетка, они су заправо желели конфедеративну творевину, не би ли једнога часа, када су спасли своје националне територије од италијанских претензија, нас једноставно напустили са својим „историјским покрајинама“, утемељеним на хрватском „историјском праву“. Видите, то је био влеики неуспех који је био за нас Србе кобан.
Коначно, у то се уплела и КПЈ, која је по налозима Коминтерне желела да разбије Југославију зато што се сматрало да она представља санитарни кордон у односу према Сојветском савезу и да су Срби увек склони више Русима него Западу. Последице су се догодиле 1944-1945. године. Оно што је остало од Србије није ништа више од преткумановске Србије, Србије без Војводине и без Косова и Метохдије, а такође је била идеја да се од Старе Рашке (новопазарског санџака, који обухвата и територију северне Црне Горе) направи још једна јединица, па се од тога у последњем тренутку одустало. Дакле, ту је била преткумановска Србија, а онда су се Косово и Војводина наводно „присајединили“ Србији. То је била политика КПЈ, која се задржала до дана данашњег у свести војвођанера и аутономаша у Новом Саду и још неким градовима Војводине.
Кијук, који је све то обухватио, нашао је за потребно и да представи водеће људе усташке идеологије. Тако да ви ту имате Евгенија Кватерника, који је изрекао, као нико други, толико зла о Србима. Затим, Анте Старчевића, Младена Лорковића и, наравно, Анте Павелића. Ако се једнога дана буде правио списак најзначајнијих Срба у последњих два века, мислим да ће добар део њих бити аутори који су сабрани у овој књизи. Catena је култна књига српског народа. То је приказ нашег прапостојања, од прапочетка до распада Југославије 1991-1992. године. То је био велики труд, јер је он морао да прегледа, по мом суду, десет пута више текстова да би одабрао оне најбоље, а што значи да је прочитао бар 40000 страница, да би сабрао у ова два тома 2000 страна А4 формата.
Коначно, да нешто кажем и о дуговечности ове књиге: Када је славни грчки историчар Тукидид, који је најбољи грчки историчар, а можда и свих времена, писао „Пелопонески рат“, у времену када се тај рат одвијао, он каже на почетку књиге да ће она, књига, бити тековина за сва времена. Није погрешио, и дан данас се та књига прештампава и коментарише.
И ова књига, Catena mudni, биће тековина за сва времена, докле год Срба буде било. Дај Боже!
Читав говор академика Чавошког погледајте у следећем снимку:
ЦЕНТРАЛНА ПРОМОЦИЈА ТРЕЋЕГ ИЗДАЊА ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ CATENA MUNDI!
Овим поводом енциклопедија ће моћи да се набави са посебним попустом, а биће омогућено плаћање чековима или путем административне забране.
