Прочитај ми чланак
У препуној сали Скупштине града Чачка пре два дана одржана је промоција књиге пуковника Веселина Шљиванчанина, „Сине, буди човек“. Ова књига је ратна мемоаристика и сведочанство о храбрости и одговорности, правди и судбини појединца у историјским и политичким вртлозима, у којој Веселин Шљиванчанин из перспективе одговорног официра сагледава пропаст једног града и земље.
Показати истину млађим генерацијама
„Ја сам Веселин Шљиванчанин, васпитан да будем човек, учен да волим отаџбину, научен да је браним животом. Насупрот заглушујућој буци добро оркестрираних хорова који, под командном палицом разних диригената, упорно изводе своју једину репертоарску тачку – Оду лажи. Ова књига је мој глас; и не само мој, већ већ глас и оних чији су гробови обележили вечиту границу између части и бешчашћа, слободе и слугинства, вере и вечере“, стоји уместо пролога ове књиге, и укратко осликава њену суштину.
Како је рекао Шљиванчанин, ова књига, написана пре одласка у хашко заточеништво, написана је ради истине, како би се она показала млађим генерацијама којима је махом ускраћена, како би се видело шта су заиста он и његова војска радили.
О нама у Хагу нико није бринуо
Неизбежна тема свакако је био и рад хашког трибунала, нарочито последње ослобађајуће пресуде хрватским генералима и албанским терористима, и нове казне Србима. „Одавно сам очекивао да ће бити донешене онакве пресуде, јер је хашки суд направљен да ради тако, као и због свих околности. Нарочито због тога што су све државе бивше Југославије успешно штитиле своје грађане које су послале тамо, а многи наши политичари мало су мислили о нама који смо били тамо“, изјавио је за Глас Западне Србије Веселин Шљиванчанин.
Испричао је да га је једном приликом тим поводом управник затвора питао, какви су то српски официри кад за њих нико њихов никад не пита, иако их толико има, као што питају за друге. „Не треба да гледамо како други дочекују своје осуђенике, него да збијемо своје редове и знамо шта хоћемо и да прихватимо да нисмо вршили агресију, и да наши генерали нису злочинци“, додао је он.
Србија није агресор
Шљиванчанин посебно наглашава да данас многи политичари говоре како је Србија учествовала у ратовима, и наводе да је Србија била агресор, док је Србија у ствари учествовала само у једном рату, и то оном 1999. године. „Као официр бивше ЈНА ја сам био дужан да браним своју земљу којој сам положио заклетву, био сам у граду који је био мој, ми смо тамо деблокирали касарне, спашавали заробљене војнике и разоружаали паравојске“, каже он. Даље наводи да агресије Србије није било, и наводи пример Хрватске која је као независна држава објавила рат против својих грађана, и део тог народа протерала, за разлику од ЈНА која је збрињавала народ. Такође је навео да грађански рат у Босни и Херцеговини није имао везе са Србијом, и да толике оптужбе на рачун Србије нису основане.
Нисам крив за оно за шта ме лажно оптужују
Ово није прва књига Веселина Шљиванчанина, једну књигу написао је пре, а једну после заробљеништва, у заробљеништву је водио дневнике за које му је нуђен откуп како би били објављени, али није пристао, јер како каже, циљ му није зарада већ приказ тешког живота у ропству. „У овој књизи је описано шта смо ја и моја јединица, као војници ЈНА, радили како бисмо спасли све поштене људе и грађане, и да се објасни да Срби нису били агресори, да ЈНА није била српска војска, и да злочина за које смо оптужени није било“.
„Ја нисам књижевник и писац, али желим да напишем оно што знам, како бих показао да нисам крив за оно за шта су ме лажно оптуживали, мене, моје војнике и српски народ“, казао је пуковник Шљиванчанин, и додао да материјала за још неку књигу има, али о томе ће одлуку донети у времену које долази.
(Глас западне Србије)
