Плаво цвијеће
(Староградска романса)
Некада сам и ја волио плаво цвијеће,
У самоћи снивао сам снове среће,
А када ме моја драга засу њежним пољупцима,
Проткао сам косе њене плавим цвјетовима.
Али једном нашу љубав покри тама,
У наручју другог бјеше моја драга,
Цвјетовима и тад бјеху окићене косе њене,
И отада ја не волим плаво цвијеће.“