Лети, лети, песмо моја мила
(Староградска песма; стихови: Војислав Илић; пева: Нада Мамула)

Лети, лети, песмо моја мила,
Мој глас нек се до неба извија!
Носи жељу драгој ми на крила,
Да ми буде слађа и милија!

Оно око — око соколово,
Оно грло — грло лабудово,
Она уста — ах, жељице блага!
Ти си цуро, моме срцу драга.

Ја каква је, жалосна не била!
Кад је виимх — сунце ме огрија!
Та лепша је, него горска вила,
Него драги камен кад засија.

Сам анђелак да с неба заблиста,
И небеса да с’ отворе иста,
Не би лепшег ја видео блага!

Ознаке: Лети лети песмо моја мила, Нада Мамула, песма за лаку ноћ, романса, Србија, староградска песма