Прочитај ми чланак
Све док је твог благог ока
(Стихови: Милорад Петровић; певају: Ђурић & Руњајић)
Све док је твог благог ока
и усана твојих сласт,
небо је моје плаво,
а живот вечно млад.
Сваки куцај срца твога
ја разумем знај.
Чиста је оно суза
што у оку твоме сја.
За твог лика рајски плам
живот ћу радо теби да дам.
МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ СЕЉАНЧИЦА (1875—1921)
Учитељ и песник Милорад Петровић Сељанчица написао је много познатих песама које су доживеле трајно музичко уобличавање познатих и непознатих музичких стваралаца.
Сетимо се само песама: „Јесен стиже, дуњо моја“, („Не варај јарана“), „Мој, дилбере, рођо моја“, „Чујеш, чујеш, душо“, „Не лудуј, Лело“ и друге. Али, најдинамичнија, песма одушевљења, националне чежње и веселог духа и даха, свакако је „Играле се делије“. Ове стихове компоновао је Божидар Јоксимовић и 1919. унео је у своју свиту „Песме из младости“.
Његове песме ушле су у народ и певају се још а да се скоро сасвим заборавило ко је њихов аутор. Готово да нема значајног српског композитора који није музички обрадио (најчешће за хор) неку његову песму. Сељанчица је почетком двадесетог века био песник којег су, управо због апсолутне доминације звучног над семантичким, пригрлили српски (и други) композитори: Исидор Бајић, Станислав Бинички, Јосип Берса, Јаков Готовац, Антун Доронић, Бладимир Ђорђевић, Даворин Јанко, Божидар Јоксимовић, Драгутин Јелачић, Петар Коњовић, Петар Крстић, Јосиф Маринковић, Коста Манојловић, Милоје Милојевић, Стеван Мокрањац, Иван Матетић – Роњгов, Јован Србуљ, Роберт Толингер, Стеван Христић…
