• Почетна
  • ВИДЕО
  • Уз предивну песму, Ој Србијо, мила мати, желимо вам пријатну ноћ
Прочитај ми чланак

Уз предивну песму, Ој Србијо, мила мати, желимо вам пријатну ноћ

0

bregalnica balkanski rat

Ој Србијо, мила мати!
(Стихови: Лука Сарић)

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме

2X Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.

Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.

2X Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.

Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.

2X Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.

О песми, Ој Србијо, мила мати!

Песму „Србији“, која је први пут објављена 1860. написао је мало познати песник, Лука Сарић. Да није написана музика на ове стихове, они вероватно не би стигли у нотни „Зборник родољубивих песама“, 1904. година, који је сачинио Владимир Р. Ђорђевић. Значи, ова песма се не би нашла ни у антологији Милорада Панића Сурепа и Ђузе Радовића – „Српска родољубива поезија“, коју су ови коаутори објавили 1952. године. Лука Сарић није ушао ни у какве антологије познатих песника, али је зато његова песма „Србији“ ушла у душу и крв Србина и све браће његове. Две строфе из ове песме „носе тему“ и свакако су, пре свих, инспирисале и аутора музике и слушаоце да воле ову песму:

О, Србијо, мила мати!
Увек ћу те тако звати.
Мила земљо, мили доме,
На крилу ћу свагда твоме
Срећно живит’ к’о у рају,
Где милине вечно трају.
У теби је оно све.
За чим срце моје мре.

Или: завршетак песме:

О, дижи се, мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си дуго робовала,
Дуго сузе проливала,
Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
Куцнуо је мати час,
Да се и твој чује глас.

Мада је својој песми Сарић дао назив „Србији“, у народу се одомаћио наслов „О, Србијо, мила мати“, према првом стиху ове песме.

Чешки композитор Војтех Шистек стигао је у Србију, 1887. Службовао је као наставник музике и композитор у Пожаревцу, Београду и Нишу, где је активно сарађивао у Културном друштву „Бранко“. Музику на стихове Луке Сарића компоновао је 1891. године. Иначе, највише је компоновао хорску музику, а познат му је и „Марш костолачких рудара“. Године 1899. Шистек се вратио у своју домовину и умро у Роудницима 1925.

Шистек и Јенко

И чувени композитор словеначке и српске химне – Даворин Јенко, иако заљубљен у Србију, живео у њој најсрећније, с највише одушевљења, писао ћирилицу и учинио велики допринос српској музичкој култури, понет носталгичним осећањима, враћа се у домовину и умире у Љубљани. Своја долина, своја река, своја планина. Место где смо се родили. Тако је урадио и композитор песме „Србији“ – Војтех Шистек: вратио се да умре у завичају.

Уочи двадесетог века, много песама с позивом на ослобођење и као претече велике српске борбе од 1912. до 1918. могло се чути свукуда где су биле јужнословенске земље. Једна од њих и песма „Србији“. Из деветнаестог у двадесети век упливале су жеље: историјске, националне, књижевне и језикословне. Песма се укључила као зов, као ехо тих осећања. Песма је тада, као и еп у средњем веку и гусле у Карађорђево доба, одзвањала у срцима Срба. И не само Срба…

Већ 1915. чувени амерички новинар Џон Рид и његов колега, карикатуриста Бордман Робинсон, приликом боравка у Србији, примећују да елегантни српски официри и хроми војници на штакама, тифусари и болесни од гангрене, певају „О, Србијо, мила мати…“

У време Балканског и Првог светског рата од 1912. до 1918. војни оркестри армија и пукова имали су на репертоару ову песму Сарићеву и Шистекову. Приликом боравака српске војске на Крфу и Виду, сваке недеље, опорављена војска после молитве, изводила би уметнички програм. Чула се и песма „О, Србијо, мила мати…“

Ренесанса песме

Оркестар краљеве гарде, под управом Станислава Биничког, гостовао је у Француској. Уз „Марсељезу“, и химну „Боже правде“, на велико одушевљење слушалаца, наилазила је и песма „Србији“. Тако је овај оркестар са својим репертоаром одушевљено примљен и у Румунији, одмах после рата. Композитор Владимир Ђорђевић, учи наше ђаке-ратнике у Болијеу, Ници…

Поред песме „Србији“, српски ђаци у Француској, с великим успехом изводе српску химну „Боже правде“, „Хеј, трубачу, с бујне Дрине“, „Радо иде Србин у војнике“, „Домовини“, „Бранково коло“. Композитори Јенко, Пачу, Маринковић, Ђорђевић, Шистек, Станковић, Топаловић, песници-Радичевић, Сарић, Каћански, Живковић, на чије стихове су композитори тога доба писали музику, били су познати и у Француској. Та њихова дела данас у нас доживљавају своју ренесансу.

Песма „О, Србијо, мила мати“, створена у прошлом веку, одзвањала је непрекидно, трајно припадајући српском народу, његовим тренуцима среће и тешкоћа.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!