Срео сам те први пута
(Староградска романса)
Срео сам те први пута
бјеше дивно мајско вече
да те нисам никад срео
камо за ме пусте среће
Очара ме коса твоја
те прекрасне њене очи
да још увијек тебе молим
да ли ћеш ми опет дати
Кад би знала што су боли
не би рекла да ме воли
ружа нема снијег се бијели
ластавица на југ сели
А шта ће ми живот такав,
кад ми срце болно пати
мили Боже прими молбу
и ублажи тугу моју