Прочитај ми чланакПосле дуге болести у 54. години је преминула композиторка и редовна чланица САНУ Исидора Жебељан.
Исидора Жебељан рођена је у Београду 27. септембра 1967. године. Дипломирала је и магистрирала композицију на Факултету музичке уметности у Београду у класи Властимира Трајковића. Од 2002. године на том факултету радила је као професор композиције.
Isidora Žebeljan FOTO: Printscreen
За своја дела добила је важне награде у земљи и у иностранству, међу којима је и Мокрањчева награда (2004). Изабрана је за члана Српске академије наука и уметности 2006, а за члана Светске академије уметности и наука 2012. године.
Берлински часопис Дер Фреитаг изабрао је Исидору Жебељан за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину.
Године 2014, као прва јавна личност са Балкана, добила је награду Парламентарне скупштине медитеранских земаља, за достигнућа у области културе и уметности.
Исидора Жебељан је такође један од најистакнутијих српских савремених композитора музике за позориште и филм.
Компоновала је музику за више од тридесет позоришних представа у свим значајним кућама у Србији, Норвешкој, Хрватској и Црној Гори.
За свој рад на том пољу три пута јој је додељена Стеријина награда. Четири пута је освајала награду Yустат Бијенала позоришног дизајна за најбољу позоришну музику.
Радила је на неколико филмских партитура, укључујући и оркестрацију музике Горана Бреговића за филмове „Дом за вешање“, „Аризона дрим“, „Подземље“ (у режији Емира Кустурице), „Краљица Марго“ (режија П. Шеро) и „Д серпент кис“ (режија П. Русело).
Аутор је музике за филм Милоша Радивојевића „Како су ме украли Немци“, за коју је 2011. године добила награду за најбољу оригиналну музику на Филмском фестивалу у Сопоту, као и награду српског ФИПРЕСЦИ-ја, 2012. године.
Саучешће министра културе
Телеграм саучешћа поводом смрти познате композиторке упутио је министар културе и информисања Владан Вукосављевић који је навео да ће Исидора Жебељан остати упамћена као „један од корифеја српске уметничке музике с почетка 21. века и једна од најзначајнијих композиторки у историји наше културе“.
„Била је музички таленат и стваралац велике магнитуде, креативна, иновативна и јединствена. Њена дела била су препозната, изводјена и високо цењена на свим меридијанима и код публике истанчаног укуса. Постала је савремени класик у некласичном маниру“, навео је Вукосављевић, а пренело ресорно министарство.
