Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Наслов нове књиге „Сто јада“ могао би да нас наведе на закључак како се Емир Кустурица у оквиру својих епских пројеката подухватио да попише све наше јаде и чемере и да се испоставило да их има свега стотину.
Али ко год завири у књигу увериће се да није реч о сто јада и чемера него о сто озарења и сто духовних погодака и победа. И да сто није сто него знак за бесконачно, јер у народном веровању и поимању већег броја од сто и нема. Уосталом, да се упустио да попише све јаде, макар се ограничио само за домаће и данашње, то би вероватно био највећи мегаломански пројекат који је свет видео и ту књигу не би никад завршио – рекао је у четвртак академик Матија Бећковић, у Народном позоришту, представљајући друго издање Кустуричине књиге прича, коју је објавила Компанија „Новости“.
У великој сали националног театра окупили су се поштоваоци Кустуричиног рада, српски писци и глумци, пријатељи и бројни гости. О књизи „Сто јада“ говорили су и академик Душан Ковачевић, књижевни критичар, професор Александар Јерков, песник Рајко Петров Ного и аутор, а делове из књиге читала је глумица Слобода Мићаловић.
Бећковић, који је надахнутом беседом мамио бурне аплаузе и смех присутних, рекао је да је једна од најсветијих обавеза даровитих људи да не сакрију свој дар, већ да га умножавају и деле са другима.
– То је најважнији смисао сваког живљења и стварања. Али временом је и свако показивање дара постало спорно, а даровити људи су све сумњивији – па се чини да би Кустурица паметније поступио да је све што је режирао, градио, написао – задржао за себе; а све што је рекао – скресао себи у браду. Ајмо за тренутак да одахнемо и покушамо да се понашамо као да је све нормално. И да нам, бар за тренутак, највећи проблем не представљају најпаметнији и најталентованији Срби. Да се порадујемо што је Кустурица међу нама, што смо имали среће да га сретнемо у животу, што смо добили још једну књигу – рекао је песник.
– Сећате ли се пута који сам негде спомињао, пута на којем су пашчад пуштена, а камење свезано. И на путу Емира Кустурице тих одвезаних керова има на све стране. Они не само што реже и лају него би и да кољу. Кад су бољшевици побили руску царску породицу, а међу њима и четири принцезе, меци су бљештали одбијајући се од бисера ушивених у њихове хаљинице. Али паљба није обустављана док нису убили сваки бисер и угасили сваки сјај и блесак. Овај злочин на почетку прошлога века обележио је и тај век и постао симбол за решетање бисера и пуцање на све што светли, блиста и штрчи. Шкљоцање затварача на све што је талентовано није престало до данашњег дана у гигантском подухвату да се затре нада, и погаси сваки жар и блесак. Поздравимо човека који се томе јуначки одупире, који уме и да размагнетише те метке, и да укроти те керове, и да од тог свезаног камења гради градове – рекао је Бећковић.
Првенац „Смрт је непровјерена гласина“ Емира Кустурице изашао је из штампе у дане кад се додељује Нобелова награда. Народни геније истог часа реаговао је стихом:
„Узе му је Љоса испред носа!“ Кад се Кустурица успротивио отимању Косова по Мокрој гори се из свега грло заорило: „Мислио је Ахтисари Кустурицу да превари!“ – рекао је Бећковић.
Реч о Кустурици преузео је Душан Ковачевић, нагласивши да писац ове књиге „исписује стварна и измаштана сећања на једно притајено време уочи страшног грађанског рата који се прикрадао путем змија ноћу, обично, кад старци и деца спавају“. По његовим речима, и после двадесет и нешто година несреће на овим нашим лепим и горким пољима, после толико зла, чемера и јада, појавила се књига са само сто јада, да нас обрадује и опомене како је у свим тешким временима, у мраку који сија као сунце у по бела дана, једина светлост, једина трајна вредност и оно што се памти и остаје – уметност.
– И све те приче су препуне и смеха и плача, и радости и туге народа претеклог из оног Другог светског рата, народа који је покушавао да хода усправно и живи живот божијег чељадета на овим нашим лепим и суровим просторима. Емир, човек посебног дара, плете своје невероватно вероватне приче кратким дијалозима Чеховљевог рукописа, са насловом и већ митским бројем сто: сто година јада и самоће, и Андрићевим путоказом да „човек у чуду и несналажењу стоји пред човеком у себи и пред људима око себе“ – рекао је Ковачевић, додајући да није знао да у Кустурици, том стаменом човеку сазданом од камена, ината и богомдане снаге, постоје толике залихе емоција“.
Да је Кустурица међу уваженим српским писцима заузео веома лепо место, потвдио јеАлександар Јерков и поручио да ће редитељев књижевни успех тек да уследи, и да ће сигурно бити и следећих издања. Кустурица је, по Јеркову, јединствена појава у нашој савременој култури.
– У њему видим ренесансног човека који са невероватним даром, полиартисте и ствараоца широких видика, успева да остави снажан печат у свему чиме се бави, и истовремено се изрази у музичким, сценским, филмским, драмским, књижевним, па и грађевинским подухватима. Од ренесансе до овог доба, нема готово никога кога бисте могли поредити са Кустурицом по његовој снази да се упише у дугу и веома богату историју српске културе – рекао је Јерков.
Лако се, по Јеркову, могло очекивати од таквог ствараоца да пише, и то духовито и шармантно, да има шта да каже. Али показало се да Кустурица има и стварног књижевног дара:
– Тај дар није само способност комуникације са читаоцем. Има толико сензибилитета да вас упозна са својим приповедачем, јунаком, да одједанпут доживите и њега – тај средишњи стуб свести и осећајности у књизи, као да сте то ви сами. То је већ способност која припада само књижевности и коју само она речима може да створи. Његове неснимљене приче су истовремено врста културолошког бедема пред поплавом којој смо изложени – поплавом нечитања и читања таквих глупости за које један професор не може да пронађе пристојан израз. Кустурица нас је не само наградио својим текстом, него нас је и задужио својим старањем о нама – закључио је Јерков.
Књига „Сто јада“, по мишљењу Рајка Петрова Нога, може се читати као роман о одрастању, као венац прича, као аутобиографија. То је епско-лирска кажа о породици, необичним ликовима, менталитетима, духу времена.
– У овој књизи Кустурица се обделава унутар већ освојеног света из „Непровјерене гласине“, само што се сада резбари и фабулира у строжем жанру, у причи, која је у српској књижевности – док се знало шта је шта и ко је ко – уметнички била најуспешнији род. Кустурица припада словенској, српској осећајности и патријархалности – рекао је и завршио слоганом: „Зар Србија да се преда, Кустурица Емир не да!“
Поздрављен великим аплаузом, Емир Кустурица је поручио да човек код нас награбуси када изговори и једну реч у похвалу свог народа или културе којој припада.
– Важна је Андрићева теза да се „мртвом вуку у зубе гледа“. У младости човек не схвата да овде такмичење са животом, посебно када се бавиш уметношћу, траје до последњег секунда, да се гледа у те зубе тек кад нестанеш.
Кад погледамо у прошлост и биографије наших највећих песника и писаца, ту нема један да ваља а да није награбусио до краја. Предлажем да се уведе мера за вредност у литератури: да се прво види колико је ко у животу страдао, да ли се он уопште квалификује за вредновање…
У овим причама формално сам ослободио оно што је део моје традиције, начин на који видим свет око себе и у себи. То је мој мали допринос литератури и постаје мој прави животни ослонац у којем ме све тешкоће и невоље чине победником, зато што све фрустрације и нападе ослобађам кроз оно што пишем – рекао је аутор.
У име Компаније „Новости“ присутне је поздравио Ратко Дмитровић, в. д. генералног директора и главног уредника:
– „Новости“ ће наставити ову врсту културне мисије, посао који је важан са уметничког, издавачког и националног становишта. Покушаћемо да систем вредности који је готово урушен у нашем друштву, подигнемо, сазидамо, учврстимо. Да јаким ауторима, причама, романима, животним исповестима, биографијама, нечим што има документаристичку, животну, литерарну вредност, срушимо оно што нас као талас запљускује последњих година: пројекцију неталента. Изложени смо тортури неталентованих људи, „звезда“ чија се слава ван Србије заснива на количини поганих речи изговорених против сопствене културе и сопственог народа. „Новости“ ће урадити све што буду могле да се ти курсеви заврше и оконча време закључаних музеја.
Према мотивима једне од прича, „У змијском загрљају“, прослављени режисер ускоро би требало да почне снимање филма са италијанском звездом Моником Белучи у главној улози. – Пишући сценарио за филм који се зове „На млечном путу“, или на енглеском „Он тхе милкy роад“, што можда и боље звучи, пролазим кроз слатке муке. Преводим литерарни језик на језик филмског сценарија, и схватам да између њих постоји огромна разлика, које треба бити свестан.
