Pročitaj mi članakDa li je priča o ruskim vezama sa evropskom desnicom samo dimna zavesa za drugu političku vezu? Miša Đurković otkriva za vas...
Ако се погледа како су састављене фракције у Европском парламенту, поставља се питање да ли су, кад је у питању структурација и политика радикалне деснице данас, важнији Руси или неки други глобални играчи. Наиме за Вилдерса се на пример зна да ужива доста јаку подршку јеврејске заједнице[1], а у последњих неколико година Национални фронт и Марин Ле Пен су такође посебно ојачали своје везе са Јеврејима. То је уосталом један од основних разлога разлаза између оца и ћерке Ле Пен, која је наменски хтела да се огради од очевог антисемитизма. Велики део нове деснице је изразито анти-муслимански оријентисан због проблема имиграције и често заузима тврде произраелске ставове у тумачњу спољне политике (нпр Фламанска партија у Белгији, Вилдерсова партија слободе, Британска национална партија, итд). Упркос начелном неприхватању ових њихових понуда од стране локалних јеврејских заједница, у самом Израелу у коме се пропалестинска политика водећих држава Европе тумачи као антисемитска, овакви ставови радикалне деснице изазивају пажњу и симпатије.
Осим тога, Светски конгрес Јевреја се након избора за европски парламент 2014, огласио саопштењем у форми неке врсте препоруке за радикалније европске десничаре. У њему је стајало да они који траже легитимитет за своје политичко деловање морају да избегну сарадњу са антисемитским партијама и посебно су издвојени Јобик и Златна зора. Ле Пенова и Вилдерс су управо ову препоруку уважили и због тога више од годину дана нису могли да формирају фракцију у европском парламенту. Када је на крају она формирана, то је учињено без припадника Златне зоре и Јобика, иако Јобик као што смо видели има одличне контакте у Русији, а Златна зора доследно подржава Русију у геополитичким споровима.[2]
За наш закључак може бити важна и чињеница да су водећи актери савремених нео-реакционара у Француској, односно интелектуални десничари који отворено говоре о пропасти француске државе, нације, друштва и републике услед комбинованог деловања имиграције и левичарске елите, управо Јевреји, Ерик Земур и Алан Финкелкрот.[3]
Део из књиге Илузија Европске уније (КЊИГУ НАРУЧИТЕ ОВДЕ)
„Илузија Европске уније“, нова књига Мише Ђурковића
[1] О историји овог односа погледати чланак Кнаан Липшиц, http://www.jta.org/2014/04/29/news-opinion/world/geert-wilders-and-dutch-jews-end-of-the-affair Вилдерс има Јеврејско порекло и често се сликао са јеврејском капицом (јармулка, кипа) на глави.
[2] Нажалост о феномену односа нове радикалне деснице и јеврејске заједнице у мејнстрим медијима је слабо писано, и свакако не постоје свеобухватне студије које би en general обрадиле однос јеврејске заједнице према целом феномену радикалне деснице као што је то урађено са односом Русије и ових актера. Један од ретких чланака објавио је 2012 Мајк Вајн. Види http://extremisproject.org/2012/10/the-rise-of-the-radical-right-in-europe-and-the-jews/
[3] Види прилог Хју Шефилда на ББС-у: „Француску тресу Земур и ‘нови реакционари’„ , http://www.bbc.com/news/world-europe-30436692 Више о свему томе у седмом поглављу ове књиге.
