1918. – Подгоричка скупштина је прогласила безусловно присаједињење Краљевини Србији. Никола Петровић свргнут је с престола због велеиздаје и ненародне политике.

Између осталог он је потписао капитулацију своје земље 1916. (не само војске него и земље), оставио свој народ и војску и побегао у Италију.

Тиме је довео да Црна Гора на Мировној конференцији у Версају буде третирана као територија поражене стране која је била дужна да плати ратну одштету државама које су победили у Првом светском рату. – Италији, САД, Француској, Великој Британији, Грчкој и Србији. Но, чим се Краљевина Црна Гора присајединила својој братској Краљевини Србији, она је, као део Србије, постала и земља победник у Великом рату.

Краљ Никола је био против уједињења српских краљевина у једну српску државу само зато што је захтевао да  његов син, Данило Други, буде краљ новоформиране Краљевине СХС. Краљевина Србија је у једном тренутку Краљу Николи понудила да он буде први краљ Ујединитељ (уместо Петра Првог Карађорђевића), с тиме да му наследник буде његов унук (по кћерки Зорки), Александар Први Карађорђевић. Нажалост, краљ Никола је одбио ту великодушну понуду, сматрајући да само Петровићи могу бити династија која је на челу нове државе.

Остаци његових присталица у Италији ће се повезати са хрватским терористима, започевши тако велики српски раскол.

1893. – Умро је српски филозоф, писац и политичар Милан Кујунџић Абердар, један од првих професора филозофије на београдској Великој Школи, члан Српске краљевске академије, председник скупштине Србије и министар просвете. Студирао је у Бечу, Минхену и Паризу, дипломирао у Оксфорду. У младости је био један од вођа Уједињене омладине српске и уредник њеног гласила „Млада Србадија“. Стихови тог изразито романтичарског песника позивали су на борбу за ослобођење и уједињење поробљене браће. Дела: „Кратки преглед хармоније у свету“, „Иде ли свет на боље или на горе“, „Филозофија у Срба“, „Шта је и колико у нас урађено на лођици“, спев „Српски патријарх“, балада „Невеста хајдукова“.

1910. – Умро је српски писац Лаза Костић, изузетно снажна и оригинална песничка природа. У поезију је унео нове и смеле облике и обогатио је српски књижевни језик новим изразима. Експериментатор и творац нових путева, био је зачетник српске авангардне лирике и написао је неколико песама које су највиша остварења српског романтизма. Истакао се и превођењем Вилијама Шекспира – био је полиглота и човек велике ерудиције.

Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права је дипломирао у Пешти, где је и докторирао. Као национални радник, публициста и саборац Светозара Милетића, вође војвођанских Срба, хапшен је од стране Аустроугарских власти. Костић је био и први председник 1882/83. Српског новинарског друштва (данас Удружење новинара Србије). Дела: лирске песме и баладе, поетичне трагедије „Максим Црнојевић“, „Пера Сегединац“, расправе „Критички увод у општу филозофију“, „О Јовану Јовановићу Змају , његову певању, мишљењу и писању“, „Основа лепоте у свету“.

Данас је понедељак, 26. новембар, 331. дан 2013. До краја године има 35 дана.

Ознаке: на данашњи дан, присједињење Србије и Црне горе, умро Лаза Костић