Прочитај ми чланак

МЛАДИ СТВОРИЛИ НОВОСРПСКИ ЈЕЗИК: Модерно изражавање променило граматичка правило

0

Милошу, пропô си. Шалим те, издоминирао си! Ово треба разумети као варирање језика на генерацијској скали, један варијетет српског који припада младима, а не као "кварење" нечег "нашег".

j

Фото: РАС / РАС Србија

Милошу, пропô си. Шалим те, издоминирао си! Ово треба разумети као варирање језика на генерацијској скали, један варијетет српског који припада младима, а не као „кварење“ нечег „нашег“.

Врхчина је прича, шероваћу текст, исто је што и: добра је прича, поделићу текст на друштвеним мрежама. Може и једно и друго. Управо са те научне стране, млади докторанди и мастер професори српског језика, заједно са својом професорком Весном Ломпар са Филолошког факултета у Београду, анализирали су које то иновације млади уводе у српски језик. Анализиран је говор на друштвеним мрежама, који не трпи велико писаније, па је прва карактеристика та да су млади економични са речима.

ЕКОНОМИЧНОСТ

– По аналогији са изразом „мозга без“ видимо да именице ступају у чудновате конструкције по моделу именица плус предлог без. Уз помоћ ове конструкције израз се елиптира, скраћује, па имамо нове примере: „одговора без“, „блама без“, „фотошопа без“, „филтера без“, „граматике без“… „Излазиш вечерас? Кинте без.“ Исто је, само краће као и – „не излазим, јер немам довољно новца“ – објашњава Тамара Лежаић први пример економичности у говору младих.

Она наводи и конструкцију када су два предлога испред именице. „Купила сам чоколадицу за после клопе“, много је краће него – „чоколадицу коју ћу појести после клопе“. Исто је и са: „за код куће“, „за у бусу“, „за пред испит“, „за након дипломирања“ – каже Тамара Лежаић.

АНГЛИЦИЗМИ

Стару бољку нашег језика, све већи налет англицизама, тј. речи из енглеског језика, сада је немогуће зауставити управо због друштвених мрежа и онога што се на њима дешава. И ту се српски прилагодио, али и остао свој. Милица Ђуричић даје пример:

– Наспрам глагола „хајдовати“ и „мјутовати“ имамо један домаћи глагол „сакрити“. Међутим, ако сам некога сакрила, информација није довољно прецизна, јер сам то могла учинити на Фејсбуку, Твитеру. Али ако сам га мјутовала, мој саговорник зна да се то могло десити само на Твитеру. С друге стране, на Твитеру могу фоловати неку особу, односно могу је пратити.

Али ако желим да нагласим да сам управо почела са праћењем те особе, мораћу да употребим глагол са домаћом основом, јер ми он пружа могућност видског прецизирања, односно свршену варијанту – „запратити“. И док се „лајковати“, као енглески глагол који значи свиђати прилагодио, неки српски глаголи на мрежама су добили нову употребу. „Искочити некоме на Фејсбуку“, има значење „обратити се некоме приватном поруком“ – објашњава професорка.

Ако језички новитети имају оправданост и сврху, „нови језик“ је исправан.

МАЛО, А БОГАТО

Кад се неко запрати, мора се после у комуникацији и очарати, а ту су онда придеви. Милица Божић каже да је циљ говорника млађих генерација да се изрекне квантитативно мали број речи, али да се да богати опис неког предмета, особе, појаве. И овде, мало енглеског и много више креативног српског језика.

– Првобитно непроменљиви придеви страног порекла, на пример енглески кул добио је српску компарацију кул-кулији-најкулији или кул-куљи-најкуљи, фенси-фенсији-најфенсији. У језику младих, за исказивање особине користе се и преведенице са енглеског, каква је, на пример, врх (према енглеском топ). „Штета што је пропустио врх филм“. У употреби је и конструкција са удвајањем: „Дочек Нове је био врх врхова!“ Изразиту експресивност препознајемо у комбинацији са придевом истог корена: „Врхунски врх свих врхунских врхова“, и то да би се изразило одушевљење, да би онај ко се оглашава на интернету био духовит и допадљив користи овакве онеобичене изразе – објашњава Милица Божић.

НОВА ГРАМАТИКА

Она примећује и нарочиту употребу префикса „пре“ са придевима и са именицама пресавршен, прекул, прелепотица, препаметница, предивност, прелепота.

Управо таква једна језичка предивноћа су и нови облици глагола. Ненад Крцић приметио је како млади праве нову граматику. Повратни глагол „шалити се“ млади понекад користе у прелазној форми – „Шалим те“, „Шалиш ме?“, без повратне речце „се“. Занимљив је, с граматичке стране, чест жаргонски глагол „издоминирати“, који се јавља и са допуном у акузативу: „Ноле издоминирао Мареја“, али и без ње: „Издоминирао си!“

И сад се поставља питање да ли је то све правилно?

– Уколико приметимо да млади овим језичким новинама налазе тачно место, сврху и оправданост у систему којим се користе – можемо с правом закључити да је и овај језик младих савршено правилан. А да ли ће од ових новина настати нешто што ће се моћи назвати „новосрпским“ или што ће довести до тога да се све пре њега назове „старосрпским“ – показаће историја – сматра Милица Ђуричић.

k

Фото: РАС / РАС Србија

Њен колега Крцић додаје:

– Млади имају своју граматику, језичка правила по којима се њихов језик разликује од језика одраслих. Стога, није могуће мерити „правилност“ или „квалитет“ тог језика ван комуникацијског чина у коме не учествују они сами. Једна од основних особина језика јесте то да се он мења и развија – жаргон младих и брже од осталих слојева језика. Промене које бележимо сада уопште се не морају задржати нити имати утицаја на даљи развој нашег језика. То треба разумети као варирање језика на генерацијској скали, један варијетет српског који припада младима, а не као „кварење“ нечег „нашег“. То су уобичајени језички процеси – каже Ненад Крцић.

Језичка старина у моди

– Занимљива је појава да се у језику омладине при промени именица по падежима уочавају и остаци језичке старине. Наиме, у вокатив именица мушког рода долази до мењања наставка према старијим облицима. Тако млади када дозивају једни друге из шале за име Милош кажу Милошу, а не Милоше или за име Владимир кажу Владимиру уместо Владимире. Такође је честа и обрнута, новонастала замена: уместо наставка -у имамо наставак -е: шмекере, фрајере, шећере, Крциће – каже Тамара Лежаић.

Последњепоменути Ненад Крцић додаје да је младима нарочито интересантан архаични крњи перфекат дошô, пошô, пропô.

– Друштвене мреже утичу и на ширење одређеног типа хумора, а тиме и језичких новотарија. Интересантне су с граматичке стране младалачке шале са крњим перфектом глагола пропасти у мушком роду (са сажимањем самогласника) не само уз мушка већ и уз женска имена: Ноле пропô, Касандра пропô, Мадона пропô и сл. Дакле, јасно је да се у језику младих и граматичке категорије мењају – закључује Крцић.

Фрустрирани пуританци

А да ли језичке пуританце такав говор фрустрира или и они морају да „испоштују“ промене?

– Можемо претпоставити да им овакав говор смета, јер им је то у „опису посла“. А да ли морају испоштовати промене – зависи с киме и о чему (желе да) разговарају без преводиоца. Кад млади издоминирају, пуристи ће свакако бити у проблему – каже Милица Ђуричић.