Једно од најинтересантнијих издања Catenе mundi из Београда, роман Радомира Батурана Кустос Мезезија први пут је промовисано у престоници Канаде Отави.

Једно од дела издавачке куће за националну културу Catena mundi из Београда, роман Радомира Батурана Кустос Мезезија први пут је промовисано у престоници Канаде Отави. Недавно су промоције одржане и у главном граду провинције Алберта Едмонтону и пацифичкој метрополи Ванкуверу у Британској Колумбији, а претходно и у канадском мегалополису Торонту у коме аутор живи дуже од две деценије.

Сусрет аутора романа и других учесника са бројним посетиоцима почео је молитвом отавског пароха, јереја Александра Гујаничића и свих присутних. Водитељ-модератор програма и јавни „рецензент“ романа био је Драгомир Вукосављевић Вук, професор српског језика и књижевности, дипломац Универзитета у Сарајеву, родом са Романије у Републици Српској. Драмске одломке читали су чланови прве српске позоришне групе основане још средином 1990-их година и чланови активне певачке групе „Крила завичаја“ Давор Лакић, некадашњи Бенковчанин и Жељко Зец, Личанин. Извођењем духовне музике и дела Стевана Мокрањца светковину су увеличали мешовити хор цркве Свети Стефан и женски хор Musica Serbica, оба под диригентским вођством досељеника из Русије и великог зналца и промотера православне музичке традиције Елиаса Дубелстена.

Доктор књижевних наука, професор и аутор романа Радомир Батуран говорио је о свом делу које је, с прекидима, писао пуних 35 година и које, не због стваралачке већ тематске дуговремености има 550 страна, а подељено је у шест делова односно 68 глава.

У структуру свог романа Батуран је укључио документа из историје о Србима и Јерменима од Битке на Сиракузи 663. до бомбардовања Србије 1999. oд стране чланица НАТО пакта, 19 европских и америчких држава. У њему је обухватио све геноциде који су извршени над Србима и Јерменима од римске до америчке империје. Аутор је нагласио да „иако у овом роману има и историје и политике, он није ни историјски ни политички, него надисторијски и надполитички“.

Своју стручну, али посетиоцима-слушаоцима пријемчиву анализу Драгомир Вукосављевић Вук насловио је: „Метафизика трагизма и страдања српског и јерменског народа у роману Кустос Мезезија“. Између осталог у похвалном пледоајеу писцу он је казао да је „у реализацији ове хомеровски свеобухватне  литерарно-историјске теме и идеје, Батуран нашао, по много чему оригиналну и приповједачку форму, и композициозну структуру романа. Премда је ово обимно прозно дјело замишљено као једна врста романа-хронике … огромна фактографија само је темељ на коме је писац градио своју нову, надисторијску, умјетничку визију и слику српског и јерменског трајања, борбе и трагања за слободом, правдом и истином“.

Описујући мисаону димензију Батурановог дела Вукосављевић је зналачки закључио да се „испод фабулативног, документарног и дескриптивног слоја романа често крију ошптечовјечанске и метафизичке истине и смислови, чак и онда када писац обрађује неке ‘локалне’ историјске теме и мотиве. Ови, као и многи други Батуранови ликови у роману веома су рељефни и осјенчени бојом и патином времена и мирисом средине и поднебља у којем живе, али и укупном филизофијом коју роман носи у себи. А та филозофија је, изгледа нам, у томе да се кроз вјекове и времена, кроз цијелу дугу историју мијењају околности, боја и декор друштвених система, а да сам човјек, његова суштина и природа, његова спремност да воли, али и коб да мрзи и убија, остају скоро исти. Свјестан те праисторијске коби, писац романа ‘Кустос Мезезија’ нас на крају позива на духовно јединство, нас Словене и Србе сва три закона: православног, католичког и мухамеданског, да никада више не дигнемо руку једни на друге. Овај његов дубоко људски вапај стоји у савршеној равнотежи са оним натписом на мрамору у Радимљи код Стоца, из 1094. године, који нам поручује: ’Нек ти ова рука буде знак да се замислиш над својим рукама’. И баш тај натпис, ни мало случајно, писац је узео за мото ове изузетне романескне грађевине“.

Писац је одговарао на питања и запажања посетилаца о роману чији су свим донети примерци на промоцији у Отави -распродати. Он је представио је и часопис за књижевност и културу Људи говоре који већ осам година, у формату и обиму књига на више од 300 страна излази у Торонту. Др Батуран је оснивач, издавач и уредник тог часописа чије уредништво чине књижевни и културни посленици са различитих континената, али који никад нису одустали од естетског, етичког и духовног јединства. Нажалост, упозорио је он, и том часопису прети судбина других публикација периодично штампаних у Канади и васцелом српском расејању – гашење. Батуран је позвао све да претплатом и прилозима добронамерно помогну да овај часопис опстане и траје. Нарочито је апеловао за обнову и неговање традиционалне српске институције – задужбинарства.

Радомир Батуран захвалио је на гостопримству црквено-школској општини Свети Стефан чији је дугогодишњи самопрегорни председник Јован Крстић. Најзаслужнији за, по завршетку светковине неподељеном мишљењу, најуспешнију канадску промоцију романа Кустос Мезезија био је Крсте Митрић, главни организатор уз помоћ супруге, кустоса галерије Српског центра и уметнице мозаика Јелене. Митрићево дело је и видео снимак приредбе, а фотографски ју је осведочио и Александар Мићић. Посетиоци су почашћени и домаћим вином из „Винарије Шљокића“ Митрића и Мићића, ранијим победничким у годишњем вишебоју српских отавских винских витезова реда Светог Трифуна.

Ознаке: Канада, Кустос Мезезија, промоција, Радомир Батуран, роман