Прочитај ми чланак
Нови министар "отвара" музеје?
И пре него што је званично предложан за функцију министра културе Братислав Петковић је у јавност је изашао са великим плановима.
Највише пажње привукла је идеја о измештању Народног музеја у зграду Поште. О тим али и другим плановима са новим министром културе, информисања и дијаспоре разговарала је наша новинарка Невена Маџаревић.
Господине Петковићу за последњих десет година сваки министар културе је имао ново решење за Народни музеј. И ви имате нов план, како он изгледа и колико ће нас коштати?
– Знате, има једна реченица из комада Аце Поповића: Тетка Радо, ако сте мислили на паре, ја пара немам. Значи ми немамо пара, а ово решење да се Теслин музеј пребаци у Народни музеј то није мој предлог, то је предлог мог колеге Станка Црнобрње.
Тај Теслин музеј, иначе диван музеј у Генчићевој вили у Крунској улици, привремено је решење из 50-их година и заиста је мали.
Али највећа блага српске националне културе и историје су у Народном музеју који Ви планирате да, после 60 година, иселите у зграду ПТТ-а?
– Станко Црнобрња је изнео у Политици идеју да се направи један нови музеј на Новом Београду што мислим да је у овом тренутку немаштине и сиромаштва идеја која не долази у обзир; и на ова два пројекта је спискан поприличан новац.
Ја ћу сад као министар ићи по свим музејима, прво ћу ићи у Народни да видим докле је то стигло, шта може да се уради, а онда у Музеј савремене уметности.
Уколико би се усвојио Ваш план то би значило обаранеј претходног конкурса, нови тендер, нове трошкове и нове одштете?
– То је најмања штета, јер пазите то су мегаломански пројекти. Ми за то пара немамо. И овај музеј практично не ради 12 година, са овом адаптацијом… то није адаптација то је огромна реконструкција, читајте – још десет година неће радити, сигурно!
И много мање захтевна адаптација Савременог музеја – проблем су трослојна стакла – траје ево колико година.
Али планирате да Народни музеј пребаците у зграду ПТТ која има своје активности…
– ПТТ данас, ко шаље више писма… Ту је и Министарство економије. Данас вам је пошта бесмислена постала код ове електронике.
Та зграда је стабилна има два одлична атријума.
То је сада само на нивоу идеје, када све будем испитао можда и неће бити могуће.
Шта мислите да ће Вам бити главни проблеми и изазови у српској култури?
– Беспарица. Морамо да видимо ако нешто можемо да урадимо да отворимо те установе. Ми морамо за нашег мабндата, али ја мислим и пре, да отворимо Музеј савремене уметности.
Иако сте по образовању позоришни редитељ јавности сте много познатији као власник Музеја аутомобила, позоришне сцене "Модерна гаража" и посластичарнице. Да ли мислите да ћете имати подршку културних посленика?
– Па зашто не бих имао ако покажем неке резултате? Ја сам овај музеј створио ни из чега.
Како гледате на ове проблеме у позориштима и које је решење за то?
– Закон о позоришту који мора да се заврши и онда би требало да се ради по пројекту. Значи само национални театар да има стални састав, а ово друго по пројекту.
О хашким осуђеницима
У овом простору (на сцени Модерне гараже) одржана је трибина поводом књиге ратног злочинца Милана Лукића "Исповести хашког сужња", у којој сте и ви учествовал и на тај начин бранили потезе једног хашког осуђеника. Многи су Вам то замерили, да ли и даље стојите иза тих ставова?
– Ја нисам био учесник, ја сам само дао простор, на молбу мојих пријатеље који то нису могли да ураде на улици, била је зима. Ја сам им пружио помоћ као што су сваком врата ове куће отворена.
Чак и хашким осуђеницима?
– Чак и хашким осуђеницима!
(Б92)
