Ako u Srbiji dobijete termin za magnetnu rezonancu kičme, glave ili abdomena u roku od nekoliko meseci, možete se smatrati istinski srećnim. Hiljade pacijenata čeka na ovu dijagnostičku proceduru više od godinu dana, a mnogi su već dobili termine tek za 2026. godinu. Prema zvaničnim podacima, u Kliničkom centru Vojvodine poslednji termin za MR kičme zakazan je za septembar 2026, dok je magnet glave predviđen tek za decembar iste godine.

Укупно 35.301 пацијент налази се на листама чекања широм Србије, а готово шест хиљада чека на магнетну резонанцу. Ово је знатно мање у односу на прошлу годину када је било скоро 65.000 људи на списковима, али питање је да ли је тај пад резултат боље организације или једноставног брисања самих листа.

Иако се на сајту Републичког фонда за здравствено осигурање могу наћи подаци о чекању у многим установама, највећа болница у земљи – Универзитетски клинички центар Србије – је потпуно невидљива у том систему. Пацијенти сведоче да не могу ни да се пријаве за снимање, јер је заказивање „замрзнуто“ на минимум шест месеци. Онколошка пацијенткиња из Београда испричала је како су је на шалтеру радиологије без оклевања вратили уз реченицу да „ни не покушава“, јер слободних термина нема.

У другим болницама, ситуација није ништа боља. На ВМА се на магнет кичме чека до краја децембра 2025, а у Војводини – где је ситуација најдраматичнија – последњи термини за магнет абдомена и карлице заказани су за март 2026. године. Рекорд, ипак, држи магнет главе у истој установи – термин је заказан за децембар 2026.

Подсећамо, министар здравља Златибор Лончар још прошле године обећавао је да ће листе чекања бити укинуте до краја 2024, или најкасније у јануару 2025. године. Међутим, једино што је до сада стварно укинуто јесте – транспарентност. Пацијенти и даље чекају, али их више нико ни не уписује на листе.

Штавише, уместо да буде предмет озбиљне истраге због бројних оптужби које годинама прате његово име – од веза са криминалним круговима, до злоупотреба функције – Златибор Лончар је поново постављен на чело Министарства здравља. У било којој уређеној држави, такав човек би, у најмању руку, био саслушаван у тужилаштву – а у Србији, он креира здравствену политику.

Министарство у својим извештајима набраја техничке детаље – о „нормативима“, „апликацијама“ и „ресурсима“ – али то мало значи пацијентима који трпе болове, чекају у неизвесности, или се одричу новца да би се лечили приватно. За већину, право на дијагнозу више није ствар система, већ личне среће или дебљине новчаника.

Грађани Србије заслужују више од маркетиншких трикова и глувих обећања. Уместо да кријемо бројеве и шминкамо статистику, време је да се постави основно питање: ко одговара за уништавање здравственог система? И када ће се, уместо по фотељама, одговорни појавити на оптуженичкој клупи?

Oznake: liste čekanja, Lončar