Веома често се, у обичном разговору, а повремено и у средствима јавног информисања, могу чути ставови да се Космет и Крим не могу упоређивати. Такви ставови су, међутим, једнострани и ненаучни. Компаративна метода је веома флексибилна и омогућава све врсте компарирања, али је питање шта се компарира и шта се тражи (сличности или разлике). Ако се траже сличности, онда се Косово  и Метохија и Крим заиста не могу компарирати.

Према сличностима, може се компарирати Косово и Метохија у односу на Кијево. Кијевска Кнежевина је била прва руска држава, а Косово и Метохија – српска државна, културна и верска колевка. Кијевска Русија је била културно најнапреднија, најписменија и по површини највећа европска држава свог времена. Слична је била ситуација и са српским средњовековним државама. Србија за време цара Душана била једна од највећих, најјачих и законски најбоље уређених држава у Европи. По површини је заузимала највећи део Балканског полуострва.

И Кијевска Кнежевина и средњевековне српске државе на Косову и Метохији су привремено биле под туђинском влашћу. Свето Кијево се није могло одупрети најездама Татара, већ је било присиљено да са њима ступи у вазални однос и сачува живу силу. Срби су изгубили од Турака на Косову пољу 1389. године, али су на том простору сачували свој национални идентитет.

И Руси и Срби су се полако селили према северу и стварали друге државне облике, али је и даље руски народ био већински у данашњој Украјини, а српски – на Косову и Метохији. Срамним Брест-литовским споразумом Лењин, да би иступио из Првог светског рата предаје Украјину Немцима, која је касније ушла у састав СССР-а, али не и у састав Русије.

Слична је ситуација и са Косовом и Метохијом које је званично добило аутономију тек 10. јула 1945. године под називом: Аутономна Косовско-Метохијска Област (АКМО), са већинским српским становништвом. У Украјини су за време и после Другог светског рата почели масовни прогони руског становништва које се померало према истоку. Исто то се дешавало и на Косову и Метохији где је српски живаљ под разним врстама притисака био присиљен да се сели у северне пределе Србије…

Кијево и Косово и Метохија су, дакле, веома слични, а не Крим и Космет.

Разлика је само у томе што је Кијеву у време СССР додељен статус Републике (Украјине), а Косову у време СФРЈ – српске покрајине. Зато би и Кијево и Косово и Метохија требали да се врате у састав матичних држава.

Крим и Космет се разликују и по начину одвајања. Народ Крима је на референдуму, слободном вољом, одлучио да се припоји Руској Федерацији. Косово и Метохија су силом отети уз претходну агресију 19 најјачих земаља света на независну земљу Србију, чланицу и оснивача ОУН, без питања и сагласности било ког тела те организације и због кршења основних норми међународног права.

Током 78 дана бомбардовања НАТО је на ту малу земљу испалио 2.300 ракетних пројектила, укључујући и забрањене врсте: пројектиле са осиромашеним уранијумом (U–238), касетне бомбе и гранате са графитно-електромагнетним пуњењем, које су бацане на термоелектране и енергообјекте. Више од 5 милиона становника је живело без струје и воде.

О свему томе, на жалост, нико није питао ни косметске Албанце. Њима је Запад (НАТО) донео „слободу“, и лепе речи од којих се не може живети. Њихови политичари су им обећавали све, а напунили су само своје џепове. Албанци на Косову и Метохији су остали гладни, без посла, заточени и без наде илегално тумарају по белом свету. Пошто су тако сиромашни добили су и нешто осиромашеног уранијума, па су остали на негативној нули.

За разлику од Крима, дакле, на Космету није било никаквог референдума без обзира на лажну изјаву америчког председника Барака Обаме који је рекао да су Косово и Метохија „напустили Србију пошто је организован референдум који није био ван оквира међународног права, већ уз пажљиву сарадњу са Уједињеним нацијама и косметским суседима”. Та изјава, најблаже речено, није примерена председнику најјаче силе света и добитнику Нобелове награде за мир.

Између Крима и Северног Косова, међутим, постоје велике сличности. Крим је руководство СССР-а 1954, предало Украјини која је била саставни део совјетске државе. Крим, дакле, није поклоњен другој држави, већ је организационо прикључен једној републици, захваљујући, пре свега, Хрушчову који је и сам био Украјинац. Слична је ситуација и са северним Косовом које је 1959. године изузето из састава Централне Србије и додато Аутономној Покрајини Косово и Метохија. Разлика је само у томе што је Крим без воље народа припојен Украјини, али је сада, вољом народа, враћен матици Русији. Северно Косово је без воље народа припојено Аутономној Покрајини Косово и Метохија, али му, вољом великих сила, за сада, није дозвољено да се врати матици Србији. На том примеру се јасно види да мала Србија није исто што и Велика Русија.

Косово и Метохија, међутим, највише имају сличности са Панамом. И Панама и Космет су требали Сједињеним Америчким Државама и оне су их силом узеле. Панаму су, због Панамског канала, одвојиле од Колумбије 1903. године. Косово и Метохију су, због највеће америчке (и НАТО) базе у Европи, силом оружја окупирале и одвојиле од вишевековне матице Србије и то је Запад прогласио као „посебан случај“ и „оправдани преседан“.

(Србин.инфо)

Ознаке: др Момчило Сакан, компаративна анализа, Космет, Крим, Русија, Србија