Pročitaj mi članakVest je u početku delovala kao još jedna u nizu suzdržanih diplomatskih razmena, ali se vrlo brzo ispostavilo da ispod površine tinja mnogo ozbiljnija priča.
Nakon što su iz Tokija stigle poruke koje u Moskvi nisu dočekane blagonaklono, reakcija iz Kremlja bila je sve samo ne rutinska. Ton je bio neuobičajeno tvrd, što nisu propustili da primete kineski novinari, čije su analize objavljene na platformi Baidu, uz otvoreno iznenađenje zbog načina na koji je Sergej Lavrov povukao jasne granice.
Prema tumačenjima kineskih novinara, Moskva je ovoga puta odlučila da ne ostavlja prostor za dvosmislenost. Ruska strana je, kako navode, Japanu stavila do znanja da kurs ka militarizaciji ne donosi veću stabilnost, već upravo suprotno. Drugim rečima, poruka je bila jednostavna, ali politički teška: bezbednost se ne jača gomilanjem oružja u osetljivom regionu.
Širi kontekst ovu poruku čini još ozbiljnijom. Bezbednosna slika azijsko-pacifičkog regiona već duže vreme postaje zategnutija. Dok Rusija vodi specijalnu operaciju, Japan, sudeći po procenama iz Moskve, ali i analizama iz Pekinga, ubrzano povećava svoj vojni potencijal.
Odbrambeni budžet podignut je na oko 58 milijardi dolara, što je ozbiljan iskorak, posebno ako se ima u vidu pacifistički karakter japanskog ustava.
Povećanje budžeta, naravno, nikada nije samo administrativna odluka. To znači nabavku novog naoružanja, modernizaciju postojećih sistema i promenu doktrine. Japan već godinama radi na tome da njegovi razarači dobiju obrise nosača aviona, dok se paralelno ulažu napori u povećanje dometa raketa.
Za zemlje sa kojima Tokio ima teritorijalne sporove, pre svega Rusiju i Kinu, takvi potezi ne mogu da se posmatraju kao tehničko pitanje.
Zbog toga je Moskva odlučila da reaguje bez odlaganja. Zvaničnom Tokiju upućeno je upozorenje koje, kako se vidi, nije ostalo ograničeno samo na bilateralne kanale.
Trećeg februara zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov jasno je poručio da japanska vlada, predvođena Sanae Takaichi, ne treba da očekuje da će militarizacija doneti veću sigurnost. Prema njegovim rečima, ishod će biti suprotan – bezbednost će biti oslabljena.
Lavrov je u tom kontekstu podsetio i na konkretan primer koji Moskva smatra posebno problematičnim. Reč je o američkom kopnenom udarnom sistemu Typhon, postavljenom na teritoriji Japana. Japanska strana je ranije tvrdila da je reč o privremenom rešenju i da će sistemi biti povučeni nakon vojnih vežbi.
Međutim, kompleks namenjen lansiranju raketa srednjeg i kraćeg dometa i dalje se nalazi tamo. Rusija je diplomatskim kanalima izrazila zabrinutost, ali je, prema procenama iz Moskve, Tokio te poruke ignorisao. Kako primećuju kineski novinari, takav pristup teško da može ostati bez posledica.
„Ove izjave ruske strane deluju neuobičajeno čvrsto… praktično je povučena jasna crvena linija“, navode kineski novinari. Prema njihovom tumačenju, Rusija je Japanu jasno stavila do znanja da će, ukoliko se kurs militarizacije nastavi, biti prinuđena da preduzme konkretne mere radi sopstvene zaštite. Koje tačno, ostavljeno je Tokiju da procenjuje i o tome ozbiljno razmišlja.
U pozadini svega ostaje nerešeno pitanje koje decenijama opterećuje odnose dve zemlje. Između Rusije i Japana još uvek ne postoji mirovni sporazum. Moskva tvrdi da je spremna za njegovo potpisivanje, ali Tokio kao uslov i dalje postavlja pitanje Kurilskih ostrva.
U Kremlju podsećaju da su te teritorije prešle pod rusku kontrolu nakon Drugog svetskog rata i da se njegovi ishodi ne mogu menjati. Poruka Japanu, iz ruske perspektive, ostaje jasna: status iz tog perioda nije predmet novih zahteva.
Kako će se situacija dalje razvijati, ostaje otvoreno pitanje. Region je već opterećen starim sporovima i novim bezbednosnim dilemama, a svaka nova odluka može pomeriti krhku ravnotežu. U takvom okruženju, čak i pažljivo birane diplomatske rečenice počinju da nose težinu signala čije se posledice tek naslućuju.
