Годинама већ предаје на Приштинском универзитету измештеном у Косовској Митровици. Сада инсистира на томе да се Влада Србије као правни оснивач изјасни о његовом статусу.

Овај универзитет нашао се у ковитлацу политичких догађаја, са готово изненадним отварањем питања у јавности о његовој интеграцији, односно поновном измештању у централну Србију.

Пре више од две деценије враћен је на Косово, као једина институција уз јавну сагласност међународног фактора.

Уз најављену пуну примену два закона – о странцима и возилима – уручивање захтева да се просторије једног од факултета напусте због „незаконитог коришћења“ или да се потпише уговор са косовским универзитетом, као и бочне гласине у Србији да ће се овај универзитет наводно изместити у Нови Пазар, чиме се угрожава тамошњи универзитет, додатно су подгрејали ситуацију на самом Универзитету, па су се однедавно активирале и групе професора и студената.

Мировић у интервјуу за КоССев каже да влада велики страх, да су и студенти и професори између две ватре – Приштине и Српске листе.

На јучерашњем скупу професора и студената у Северној Митровици о универзитету, са којег је послата иста порука за коју се и сам Мировић залаже, није било ниједног професора са Правног факултета.

„Дошло је до забуне“, каже Мировић, јер нису имали конкретну информацију ко организује протест.

На питање од чега зависи подршка, Мировић каже да би подржао сваки студентски протест, подсећајући на то да се одазивао студентским протестима – „16 минута тишине“ и блокадама у прошлости, и да баш овај скуп треба да буде наук „и једнима и другима“, да се унапреди комуникација између професора и студената на Универзитету.

На опаску да су и представници власти и званичних органа универзитета очекивано изостали на скупу, Мировић каже:

„Тешко да ћемо се наћи на истој страни“.

„Они су у некој врсти делиријума и хистерије, а поводом наше петиције, где је од 30 чланова већа 24 подржало петицију, а највише је том нашом петицијом погођен ректор Небојша Арсић“.

У питању је електронска петиција са око четири хиљаде потписа до сада, коју су почетком марта иницирали професори Правног факултета у Митровици, а која представља апел српским државним органима, као и међународној заједници, да се универзитет очува у систему Републике Србије.

Иако сматра да је текст петиције морао да буде оштрији, наводи да је учињен велики помак – да се толики број професора одважи и уради нешто што је било незамисливо до пре само годину дана.

На питање зашто би био ректор погођен јер у самом апелу нема критике на рачун власти, Мировић наводи:

„За мој укус, да сам се ја питао, а не моје драге колеге, она би била много оштрија, али подржавам сваку активност. То су моји пријатељи и колеге, а ректор Арсић је показао своју љутњу, бес или повређену сујету, шта год, зато што је обишао све факултете на Универзитету, само није дошао код нас“.

„Ректор је непосреди извршилац налога Српске листе и Вучича, недостојан своје функције“

Тврди да је разлог недоласка ректора на Правни факултет то што је „прекршио Закон о високом образовању“:

„Тачније члан 138 тог закона који је посвећен нашем универзитету, где пише да ми радимо у оквирима Резолуције 1244. Ректор Арсић је то или заборавио или му је неко рекао да то заборави и 12. фебруара заједно са овима из Српске листе, који раде у албанском систему, донео срамну, скандалозну, незакониту и неуставну декларацију у којој се прихвата надлежност Приштине у просвети и здравству. Директно га питам, пошто није смео или хтео да дође, ко је њега овластио да то уради – да читав један универзитет који је прошао голготу 1999. године, 7.000 студената, хиљаду запослених, интегрише без ичије сагласности или има нечију тајну сагласност, можда великог вође“.

Представници Срба, међу којима и руководиоци здравствених и образовних институција, заједно са десет градоначелника у косовском систему, средином фебруара су усвојили декларацију у којој наводе да су Срби суочени са „неподношљивим условима живота“ који угрожавају њихов опстанак.

У средишту пажње било је српско школство и здравство на Косову, односно најављена примена Закона о странцима и возилима. Представници Срба, преко усвојене декларације, захтевају олакшице и додатне рокове поводом примене два споменута закона.

У тексту декларације нема експлицитног одбацивања пуне примене ових закона. Напротив, у тачки један и тачки два ове декларације позива се на омогућавање олакшица у прибављању личних докумената, односно у праву на употребу возила. Штавише, у декларацији се инсистира на обезбеђивању довољног времена које ће омогућити грађанима да се прилагоде новим правним околностима без угрожавања њихове егзистенције и основних животних потреба.

Само у једној реченици наводи се да су постојећи закони апсолутно противни интересима српског народа и да, као такви, морају бити измењени.

На опаску да декларација није правно-обавезујући документ и да у њој нема експлицитне тврдње о интеграцији универзитета, Мировић наводи да су спорна три члана декларације – 1, 3 и 6.

„Где се каже да се прихвата надлежност на основу договора у Бриселу и на основу ЗСО, очигледно се мисли на (тзв. прим. ред.) Лајчаков статут ЗСО, који је Вучић прихватио – а то су чланови 16 и 24 где се каже да ми постајемо косовска образовна мрежа. И само се моли Приштина да нам продуже рок. Оно што је најважније чега нема у декларацији – нема Закона о високом образовању. А ми још увек радимо у српском систему под Законом о високом образовању, члану 138, који је обавезујући за њега и у којем пише да Универзитет у Косовској Митровици ради у оквиру српског система и Резолуције 1244“.

„Када читате документ, без обзира на то што Декларација није обавезујућа, а она јесте правно ‘софт лаw’, али политички врло значајан документ јер Српска листа је овде на власти“, додаје.

На опаску да се ради о декларацији Српске листе у том смислу, а не ректора, Мировић додаје:

„Он је био ту. Зашто није изашао?“

„Ректор мора да разуме – ничија власт није била вечна. Комунизам је прошао. Он може лако да се нађе под ударом Кривичног закона Републике Србије. Због декларације и због неовлашћеног преговарања и прихватања надлежности сецесиониста што се тиче просвете“.

Мировић подсећа да актуелни Европски споразум о путу за нормализацију односа Србије и Косова, некадашњи француско-немачки план, не спомиње ни у преамбули ни у главном предмету уговора Резолуцију 1244 и Устав Републике Србије.

„Тако вам је и за ЗСО. ЗСО су прогласили за неко велико постигнуће још у Бриселском споразуму, а тамо експлицитно стоји у члановима 1 и 6 – да је према косовским законима“.

На питање шта је требало да уради ректор Арсић, овај професор међународног права каже:

„Да изађе, или да гласа против, али он вероватно нема ни храбрости ни интегритет јер се зна како је дошао на то место“.

„Он нема шта да ради са Српском листом која је у другом систему. Српска листа се определила да ради према Уставу Косова, она ради према изборним законима Републике Косово. У њиховим општинама је слика Османи. А он је у српском систему. Докле год је у српском систему он мора тако да се понаша“.

Мировић види проблем и у томе што је ректор у српском систему прихватио допис из косовског система када је пре тачно месец дана овом универзитету уручен документ Универзитета у Приштини из косовског система, у којем се Факултету техничких наука обраћа као илегалном кориснику просторија и тражи да се у року од месец дана или потпише уговор о коришћењу просторија или напусте исте.

Ректор је у ранијој изјави за КоССев објаснио да је допис примио како би показао међународним представницима непримерен начин комуникације.

„Те његове доскочице, то нека иде код Вучића па нека заједно измишљају те доскочице“, коментарише Мировић, додајући: „Сетите се када је Вучић признао регистарске таблице Косова, онда је имао онај пропагандни трик – није то ништа страшно, нека се они мало возе и виде наше путеве…“

Тиме се камуфлира, наглашава, „издаја“ и „кршење сопствених закона“.

„Ректор је показао да није достојан те функције. Требало је да смогне снаге и дође на Правни факултет, а не да прича против нас на другим факултетима, већ да дође и да се суочи са аргументима. Нико га не би вређао, али он је урадио кривично дело, он гура 7.000 студената у албански систем, он једноставно то ради неовлашћено. То су чињенице и сад може да прича шта хоће“.

Ректора означава као „непосредног извршиоца Вучичевих налога и налога Српске листе“, додајући: „Ја њега критикујем зато што је он нама надређен“.

„Партија јача од закона“ или „Закон џунгле“
На питање види ли одговорност код професора и декана, Мировић одговара потврдно, објашњавајући да код својих колега наставника примећује да не читају у довољној мери и са дужном пажњом споразуме и друга важна документа, од којих се очекује да буду авангарда и интелектуална елита, али и још нешто.

Срце универзитета је у Српској листи. Да се не лажемо, а Српска листа би требало да промени име и да се назове Вучићева листа

„Постоји нешто што се назива аутономија универзитета. Ми смо као друштво, захваљујући Вучићу, регресирали и вратили смо се комунистичком начину размишљања, где имамо да оно што партија каже јаче је од закона. Није!“

Сматра да главни проблем лежи у правној и другој непросвећености и да је дужност интелектуалаца и државних посленика да читају и примењују законе.

„Јер ако ми дозволимо да је партијска воља ове Вучићеве филијале – Српске листе – важнија од тога, то нас неће никуд одвести до регресије или враћања у закон џунгле“.

Да се Влада Србије изјасни о статусу Универзитета

„Останак ‘Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици’ зависи од нас, иако не само од нас“, закључује професор.

Као добар пример Мировић истиче пример судија и тужилаца предвођених Николом Кабашићем који су у процесу интеграције правосуђа у косовски систем пуне четири године инсистирали да се Влада Републике Србије, као оснивач, изјасни о статусу.

Потврђује да сада универзитет захтева исто.

„Ми тражимо. За мој укус, требало би јаче. И зашто мислим да смо погодили у центар? Зато што се они не изјашњавају. Ни Вучић који је преузео улогу владе још у државном удару 2013, а ни ова марионета Ђуро Мацут“.

Не искључује могућност да би то могло да се деси, али тек уколико би објекте универзитета преузеле косовске власти, што би, каже, био поново председником трик.

„Вучићев трик као једног врло лукавог човека јесте да ми сами пристанемо на ту интеграцију или да кривица буде Куртијева, а у оквиру тога иде та кукњава – Курти, међународна заједница“.

Ми имамо тространи однос – међународна заједница, Приштина, Београд – и сад имамо кукњаву да су само две стране криве, а трећа није. Неће бити

„Интеграција неће бити лака као што то Вучића замишља“
Мировић види проблем у томе што политички Запад и даље подржава Вучића.

„Зато што је он дао нешто што никад није ни помислио ни у време Тадића, Коштунице, Милошевића или Ђинђића да им да оно што је овај дао – полиција, цивилна заштита, правосуђе, енергетика, телекомуникације, да не причам о извозу оружја за Украјину“.

Мировић ипак признаје да међународним представницима не одговара „бламажа избацивања на врат-нанос“ универзитета и болница.

На крају поручује да је потребно да се људи охрабре, као и сами медији.

Људи су се ипак охрабрили. И мислим да та интеграција, ако већ није касно, неће бити тако лака као што Вучић замишља

Митровица је студентски град од чега живи и град.

„Нисам сигуран да ће студенти да нас следе, и на то сам упозоравао у ректорату, чак и ако пристанемо на интеграцију“, указује.

Потребне су узајамне консултације са свима који сматрају да је универзитет услов опстанка у Косовској Митровици, објашњава уМировић у интервјуу за КоССев.

„Да заузмемо став који уважава и реалност, али богами и да се ови изјасне у Београду, јер њихова издаја и забијање ножа у леђа – да се ми сами интегришемо, а да Вучић каже ‘ви сте сами криви’ – то не долази у обзир“.