Прочитај ми чланакУ настојању да натерају трговце да спусте цене, потрошачи су од почетка године у више наврата позивани на бојкот који је имао неколико фаза. У последњој фази Удружење "Ефектива" је позивало да се од 1. априла на један месец најпре максимално "притисне" Макси јер је, како су тада наводили, тај ланац "очигледно кључ целе приче", уз препоруку да се и даље не купује ни код других великих трговинских ланаца. Из тог удружења су понављали да ако Макси спусти цене, остали ће то следити. Иначе, сумње да су се велики трговински ланци договарали о ценама још је у октобру прошле године изнела Комисија за заштиту конкуренције која је покренула поступак против четири трговинска ланца, али тај поступак још није окончан. Поставља се питање шта се променило од тада до данас.
У међувремену, држава је донела Уредбу о ограничењу трговачких маржи која је довела до извесног снижавања цена и најавила доношење закона о спречавању непоштених трговачких пракси, али је јавност сазнала и да је Делез, у чијем су саставу Макси продајни објекти, раније избегао плаћање пореза Србији на остварену добит од 120 или 130 милиона евра „фингираним поступком ликвидације“.
Те тврдње је компанија Делез одбацила као нетачне.
Поставља се питање откуд сад тај „сукоб“ државе и компаније Делез.
Након доношења Уредбе о ограничавању трговачких маржи, у јавности су се појавиле најаве управо компаније Делез да ће због те уредбе затворити део објеката у Србији.
На то је одмах реаговала министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић која је раније рекла да сваки ланац има непрофитабилне објекте, те се они, у складу с тим, затварају и отварају нови, као и да неће бити масовног затварања.
Такве најаве нису забринуле ни гувернерку Народне банке Србије Јоргованку Табаковић која је недавно рекла да је Делез компанија која остварује значајну добит и да је Делез раније избегао плаћање пореза Србији на остварену добит од 120 или 130 милиона евра „фингираним поступком ликвидације“.
Да се сваки бизнис води профитом, каже за Еуронеwс Србија Дејан Гавриловић из Удружења „Ефектива“.
Он каже да је Делез и прошлу и претпрошлу годину завршио са по 65 милиона евра чистог профита и да то нису мале паре.
– То је озбиљан профит да би они сад тек тако покупили пинкле и отишли. Делез је своју експанзију у последњих пар година базирао управо на тим стварима које им се сада ускраћују – додаје он.
За последње три године, каже Гавриловић, Делез је отворио 100 нових објеката.
– Кад год су отварали објекте, према информацијама које имамо, они зову добављаче и кажу – платите нам отварање објекта, рекламирање, улиставање производа – то су ти офф рабати који су они добијали. Њих отварање објеката није пуно коштало, а онда на обим продате робе које имају током целе године у свим објектима, они поново од добављача траже неки офф рабат. Сад је у најави доношење закона о спречавању непоштених трговачким пракси и они ће без тога да остану – рекао је он.
Гавриловић објашњава да је Делез отварао објекте не зато што је то био резултат бизнис процене у смислу заузимања тржишта, него зато што их то фактички није много ни коштало јер су им то плаћали други.
– Сад кад им се то ускраћује, они кажу – е ми ћемо да затворимо објекте. Они затварају објекте који нису профитабилни, а објекте који су профитабилни сигурно неће. Очигледно су они сад посегли за неком пропагандом и желе да прикажу себе као – зла држава напада добри Макси, добри Делез који је поштен, јадан, мора да затвори 25 радњи – рекао је Гавриловић.
Он је подсетио и да је раније говорио да, ако се постигне то да се Макси, који има највећи број објеката и присутан је скоро у сваком граду, убеди да промени политику и спусти цене, остали трговински ланци би морали то да прате.
Зашто букти „сукоб“
Гувернерка Јоргованка Табаковић је недавно рекла да је компанија Делез својевремено требало да исплати око 120 или 130 милиона евра добити и на ту суму плати порез држави Србији, али је тај износ пребацила на рачун компаније ћерке, регистроване на истој адреси где је и Делез, па кад је прошао законски рок који Закон о привредним друштвима дозвољава, они су тај новац изнели без динара плаћаног пореза оснивачу у Белгији, односно својој матичној компанији.
– Фингиран поступак ликвидације да би се из државе Србије изнела добит без плаћања пореза. Можете да замислите. Нисам ја остала нема на то. Све је евидентирано у записницима и њима сам рекла све у лице кад су дошли на разговор код нас, јер ми редовно одржавамо контакте, а онда обично буде – нисам ја био ту, то је био претходни директор. Ја не знам, али то је континуитет пословања Делеза и доказ да некоме никада није довољно профита, али ни поштовања домаћина државе, домаћина који ти обезбеђује услове да зарадиш толики новац – рекла је Табаковићева.
Она је додала да је све било по закону, само је било толико очигледно да је реч о фингираном поступку.
Гувернерка је рекла и да и представници Делеза „могу да се љуте колико хоће“, али да је све своје примедбе спремна да им понови и достави у званичној форми.
– О другима нећу да говорим, само о овима што се буне – навела је она.
Гавриловић пита зашто се тај аргумент потеже тек сада.
– Зашто се са тим излази сада у јавност када знамо да неки мали СТР, ако не изда фискални рачун, или пекара, доћи ће инспекција и затвориће га на 15 дана, 20 дана, месец дана – рекао је он.
О томе је, каже Гавриловић, требало одмах да се прича и реагује, али и додаје да ће та информација допрети до свести одређеног броја потрошача код којих ће можда да изазове одређени гнев или бес.
– То ми личи на оно – слушајте, знамо ми о вама много тога, боље ћутите и будите мирни. Значи, сад они се ту натежу и пеглају са неким информацијама из фиоке, како би једни друге умирили или како би једни друге натерали да раде како ови други мисле да треба да раде – Делез да опет ради по старом, а држава њих да натера да раде по новом, или је све то у смислу притиска да се не донесе закон о непоштеним трговачким праксама – рекао је Гавриловић.
Он каже да је могуће да је иза „сукоба“ државе и компаније Делез у ствари припрема терена за улазак озбиљнијег трговинског ланца на тржиште Србије, па је у том смислу потребно да терен на који долази буде апсолутно чист и када је реч о прописима, с обзиром на то да је било доста сиве зоне са офф-рабатима, уцењивањима добављача и јаком позицијом на тржишту коју је Делез држао.
Гавриловић, међутим, наводи да му у неком тренутку цела ситуација личи мало и на фингирање „свађе“ компаније Делез и државе.
– Да је тај „сукоб“ озбиљнији, ваљда би потрошачи то осетили озбиљније и осетније у радњама, а не осећамо баш нешто, а они су ту у неком „сукобу“ око примене уредбе која фактички потрошачима није донела нешто бог зна шта. Донела је неко снижење, али не онако како нам је речено да ће бити 15-20 одсто, него је, као што је и рекао Републички завод за статистику, 4,5 одсто и то је отприлике можда неко реално стање – каже Гавриловић.
Табаковић је рекла да је на држави да обезбеди уређен тржишни оквир и фер конкуренцију.
– Трговински објекти нису банке, па да је тешко да се затворе без последица пошто раде туђим новцем, депозитима грађана и зато ми имамо превентивну контролу. Међутим, трговински ланци, један оде, други дође, али је на држави да уреди да конкуренција заиста значи ниже цене и квалитетнију услугу – рекла је Табаковић.
