Након масовних демонстрација одржаних у четвртак увече, многи Иранци говоре о снажном, готово опипљивом осећају да је режим озбиљно уздрман. Поставља се питање – да ли се Исламска Република Иран заиста налази пред својим крајем.

Препознатљива опозиција

Један од кључних разлога због којих су овогодишњи протести опаснији по власт јесте појава препознатљивог симбола опозиције. Први пут после много година, демонстранти имају фигуру око које могу да се окупе.

Реза Пахлави, престолонаследник Ирана у егзилу, објавио је видео-позив грађанима да изађу на улице у четвртак у 20 часова. Тај позив је, према оценама аналитичара, представљао тест његовог утицаја – и показао се успешним. Масовни одзив широм земље, не само у Техерану већ и у мањим градовима, указује да Пахлави има симболичку тежину, чак и међу делом оних који се не залажу за обнову монархије.

Иако није идеалан лидер – цео живот је провео у иностранству и повезује се са режимом свргнутим 1979. године – многи признају да је тренутно једина личност око које се фрагментисана опозиција може окупити. Управо такав широки друштвени консензус био је кључан у паду његовог оца пре скоро пола века.

Истрошен и уздрман режим

Као и сваки дуговечни револуционарни систем, Исламска Република је током деценија изградила снажан апарат репресије. После протеста Зеленог покрета 2009. године, власт се ослањала на три кључна стуба: бруталну силу, елиминацију вођа побуна и директне наредбе врховног вође.

Данас су сва три стуба видљиво ослабљена.

Иако је било сукоба и паљења објеката, режим је за сада показао извесну уздржаност. Председник Ирана Масуд Пезешкијан позвао је безбедносне снаге да праве разлику између насилника и мирних демонстраната, док су јединице Басиджа, познате по суровим интервенцијама, готово изостале са улица.

Један од разлога за то може бити притисак из Сједињених Америчких Држава. Председник Доналд Трамп више пута је упозорио да ће реаговати „веома снажно“ уколико дође до масовних убистава демонстраната. Прошлогодишње израелско-америчко бомбардовање показало је да такве претње нису празне.

Додатни проблем за иранске власти представља расуло у безбедносном апарату. Многи високи официри страдали су током прошле године, док су преживели парализовани страхом од инфилтрације страних обавештајних служби.

Ослабљени врховни вођа

Врховни вођа Ирана, ајатолах Сејед Али Хамнеи, данас има 86 година и, према оценама аналитичара, делује изоловано и одсечено од стварности. Иако верује да ће и овај талас протеста преживети, управо је његов одлазак један од главних захтева демонстраната.

Поједини аналитичари сматрају да би једина шанса режима за опстанак била да људи из самог система уклоне Хамнеија. У јавности су се појавиле и спекулације о његовом могућем бекству у Русију, што многи сматрају мало вероватним, али и саме такве гласине говоре о дубини кризе у којој се режим налази.

Два кључна сигнала

Иако се промене осећају, ништа још није извесно. Реалну моћ и даље држе Револуционарна гарда и безбедносне структуре.

Ипак, постоје два јасна знака која би указала да је пад власти близу:

– тренутак када војска, полиција и безбедносне службе почну да одбијају или игноришу наређења да гуше протесте
– појава пукотина у самом врху власти, када министри и високи функционери почну тихо да напуштају земљу и приклањају се опозицији

Аналитичари закључују да управо ти сигнали представљају преломну тачку – после које повратка на старо више нема.