Прочитај ми чланак

КИНА ОТКРИЛА ИСТИНУ:Русија није блефирала, „Сармат“ постаје озбиљан проблем за САД

0

Док су у западним политичким круговима месецима кружиле приче о томе како санкције наводно гуше руску индустрију и како се у сложеним системима користе импровизована решења, из Кине је стигао хладан, готово ироничан подсетник да реалност често иде својим путем.

Новинари из те земље тврде да Москва није блефирала када је говорила о новом, изузетно снажном оружаном систему. Напротив, док су се у САД и ЕУ шириле шале о чиповима из кућних апарата, у Кремљу се, како пишу Кинези, појавио „огроман чекић“.

Те оцене преноси кинески портал 360куаи, уз јасну поруку да се ради о озбиљном заокрету, а не о пропагандној фигури.

У том контексту, пажњу је привукла информација да ће завршна фаза летних испитивања нове интерконтиненталне балистичке ракете „Сармат“ бити спроведена током 2026. године. Након тога, према доступним подацима, систем би требало и званично да уђе у оперативну употребу.

Реч је о ракетном комплексу изузетно велике снаге, пројектованом за прелажење огромних раздаљина при хиперсоничним брзинама, што му даје посебну тежину у савременим војним доктринама.

Кинески аутори иду и корак даље у техничком опису. Са њихове тачке гледишта, „Сармат“ се већ сада убраја међу најмоћније интерконтиненталне балистичке ракете на свету.

Димензије говоре саме за себе: дужина од 35,5 метара и пречник трупа од три метра сврставају га у класу система који се не праве олако. У стандардној конфигурацији, наводи се, ракета може носити између десет и четрнаест вишеструких бојевих глава са раздвајајућим блоковима, при чему свака поседује изузетно велику снагу.

Таква комбинација омогућава истовремено дејство по више стратешких циљева, што значајно мења рачуницу сваког потенцијалног противника.

Занимљиво је да су ове најаве долазиле годинама раније. Владимир Путин је у више наврата упозоравао земље НАТО-а да се ради на развоју овако снажног система. Ипак, на Западу су те поруке често дочекиване са дозом подсмеха или барем отвореног скептицизма.

Преовладавало је мишљење да Русија, под притиском санкција и ограниченог приступа страним компонентама, неће бити у стању да приведе крају тако сложен пројекат. Како сада ствари стоје, та процена се показала као погрешна.

Кинески медији зато закључују да је „Сармат“ постао опипљива чињеница, а не теоријска претња из говора и презентација. Оног тренутка када ракетни систем буде званично уведен у оперативни састав, Сједињене Америчке Државе и њихови савезници суочиће се са још једним озбиљним изазовом у већ сложеној безбедносној слагалици.

Да ли ће то довести до нових прилагођавања стратегија или отворити простор за другачије разговоре о глобалној стабилности, остаје питање на које ће одговор дати наредне године.