Таласи стечајева су се посебно појачали крајем године и директно погодили хиљаде запослених. Према подацима Лајбниц института за економска истраживања из Халеа, укупан број банкрота достигао је историјски рекорд од 17.604 случаја. То значи да је у Немачкој у просеку сваког дана пропадало 48 фирми и компанија, преноси лист Билд.
„Чак и после велике финансијске кризе 2009. године, број стечајева био је око пет одсто мањи“, наводи институт.
Децембар је био посебно катастрофалан, са 1.519 захтева за стечај, што је чак 75 одсто више у односу на просечне децембарске бројке у периоду од 2016. до 2019. године, пре пандемије.
Економски стручњак Јонас Екарт из консултантске куће Фалкенстег изјавио је за Билд да „немачка економија више нема само главобољу – она има температуру“, додајући да се побољшање не назире у скорије време.
Професор др Штефен Милер, шеф истраживања стечајева при ИWХ институту, истакао је да је „раст банкрота био широко распрострањен и да нико није остао поштеђен“, уз посебно тешке последице по угоститељство, грађевинарство и сектор некретнина. Он је нагласио да је повећање каматних стопа крајем 2022. године зауставило бројне планове у тим гранама.
Међу погођеним фирмама су и бројни познати брендови. У Саксонији је једна месна индустрија отпустила све раднике, док је ланац пекара Леиферт у Доњој Саксонији оставио 220 запослених без посла. И друге велике пекаре, попут Хансен Мüрwик, завршиле су у стечају, што је погодило још 145 радника.
Проблеми погађају и велике корпорације. Истраживање Фалкенстега показује да је 471 компанија са годишњим прометом већим од 10 милиона евра отишла у стечај, што је 25 одсто више него претходне године. Од 2021. године, број великих стечајева се готово утростручио.
Немачки канцелар Фридрих Мерц је пре мање од недељу дана изјавио да су делови немачке економије у „веома критичном стању“. Иако није навео конкретне секторе, аналитичари истичу да је аутомобилска индустрија посебно погођена, пре свега због снажне кинеске конкуренције која постепено потискује немачке компаније.
Иако Милер наводи да стечајеви могу представљати тржишну корекцију која отвара простор за одрживије фирме, реалност је далеко мрачнија. Екарт упозорава да за многе средње компаније ово више није обична економска криза, већ борба за голи опстанак. Стручњаци не очекују опоравак ни у две хиљаде двадесет и шестој години, већ додатни раст банкрота, нарочито међу великим фирмама.
Немачка, међутим, није једина у проблему. Прошлог месеца француски председник Емануел Макрон отпутовао је у Кину, где је практично тражио помоћ, изјавивши да се „европска индустрија налази у ситуацији живота или смрти“.
Макрон је, према наводима Политика, рекао да покушава да објасни кинеском руководству да је њихов трговински суфицит неодржив и да „уништавају сопствене купце“, јер мало увозе из Европе.
Иако су европски лидери раније критиковали Трампа због увођења царина, сада и сама Европа разматра сличне мере. Макрон је запретио Кини царинама уколико не престане да агресивно надмашује ЕУ у трговини, извозу и иновацијама.
Ипак, након састанка у Кини нису потписани значајни пословни споразуми, а аналитичари оцењују да се Макрон вратио готово празних руку.
Занимљиво је и то да Кина готово у потпуности одбацује масовне миграције и да у целој земљи има приближно исто странаца колико их има само један немачки град – Берлин.
