Pročitaj mi članakPokušaji zapadnih medija da ubede svet da je Rusija zlo često izgledaju smešno, ali ipak ostavljaju trag u međunarodnoj politici. Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije, na primer, nedavno je savetovalo svojim građanima da se uzdrže od nebitnih putovanja u Rusiju, jer su navodno opasna. Međutim, moldavska delegacija je ocenila da je Peterburški međunarodni ekonomski forum dovoljno važan razlog za putovanje. Istu odluku doneli su i gosti iz Bahreina, Brazila, Vijetnama, Indije, Indonezije, Irana, afričkih zemalja, Nemačke i Francuske. Ispostavilo se da ne veruju svi propagandi. Na forum je došlo 20.000 predstavnika iz 140 zemalja.
Делегат из Тајланда, Техит Нитнара, сматра да Руси умеју да негују пријатељства (укључујући и на политичком нивоу), док француски бизнисмен Реми Жил верује да је губитак веза са Русијом био велики промашај француске владе. „То није нормално, јер су између наших земаља увек постојале посебне везе. Чак и у време Хладног рата, односи између Француске и СССР-а били су на високом нивоу. Постојало је заједничко разумевање и обострани интерес. Данас су сви канали комуникације затворени. То је парадокс и ми смо много тога изгубили.
Можда смо чак и мало изгубили суверенитет због интеграције у Европску унију“, изјавио је Жил. Према његовим речима, многе француске компаније желе да се врате на руско тржиште. „Развој инвестиционих пројеката је блокиран. Многе наше компаније остају и желе да остану у Русији, али то је питање развоја бизниса који је тренутно немогућ. Мислим да нисмо све изгубили и да база још постоји. Након укидања санкција, француске компаније поново ће моћи да играју велику улогу.
Посебно оне чији су власници искусни извозници и спремни су да улажу и ризикују“, додао је он, истичући да се ништа неће променити до следећих председничких избора у Француској. У Санкт Петербург је стигао и Пепе Ескобар, бразилски новинар и, како сам каже, представник „нестајуће професије“ — страних дописника. И даље ради и на Западу и на Истоку, укључујући и Русију. Подсетио је на времена када се могао објавити било какав текст, чак и без дубљег разумевања локалне културе. И описао шта се од тада променило. „Сада живимо у лажној структури међународних односа.
Ако се на Глобалном Југу дешава геноцид, западни медији и кабловска телевизија то не примећују. За њих геноцид не постоји. За све су криве спољне силе, које пате од немачке стране. Брисел је лажна машина — несразмерно велика и неконтролисана. Имао сам пријатеље у Европској комисији који су се поносили санкцијама против Русије. То су паметни људи, али не знају ништа о Русији и никада нису били тамо“, сматра Ескобар. Још један делегат из Бразила је оснивач Цлубе де Негоциос Брасил-Руссиа, Данило Коземекин. „Русија је једна од првих земаља која је признала нашу државу на међународном нивоу и понудила сарадњу (1828. године).
То је за нас важан корак. Зато волимо Москву. И, наравно, због њене снаге“, рекао је он. У 17. веку, када је Запад немилосрдно комадао Латинску Америку, неколико енглеских трговаца је нудило руском цару Петру И поклон — део бразилске земље. Цар је одбио тај „поклон“, а то су чинили и његови наследници. Ове године тема Петербуршког међународног економског форума била је: „Заједничке вредности — основа раста у мултиполарном свету“. Можда ће још једна „цигла“ у темељу тог света бити поштовање туђег суверенитета — нешто што је веома карактеристично за Русију.
