Pročitaj mi članakMinistarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP) objavilo je protekle večeri da je na skupu u "ćacilendu" bilo više od 47.000 građana, dok je na skupu podrške Dijani Hrki bilo svega 2.600 ljudi. Iako brojni podaci govore suprotno podacima MUP-a, ovo nije prvi put da ova institucija služi kao propagandno glasilo Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. Milan Dumanović, policajac u penziji, za Novu objašnjava da ovakvi potezi trajno urušavaju ugled Ministarstva i da čelnici ne brinu o tome šta će biti nakon njih.
Број људи на скуповима широм Србије јако тешко је одредити прецизно. Студентска борба распламсала се протеклих годину дана и одржан је велики број протеста широм земље. Као одговор на то, председник Србије Александар Вучић одлучио је да организује своје контрамитинге. И док се приликом сваког студентског скупа Министарство унутрашњих послова трудило да драстично умањи број присутних, када је реч о скуповима СНС-а, ситуација је потпуно другачија. Потрудили су се да драстично повећају број, који не приближно не одговора истини, односно снимцима и фотографијама поменутих скупова.
Поводом јучерашњег скупа напредњака огласио се Архив јавних скупова, који је до сада вршио процене свих већих скупова и проценио да је у „ћациленду“ око 14 хиљада људи, док је на скупу подршке Дијани Хрки било присутно око 10.000 људи. Према овим информацијама, Министарство унутрашњих послова је чак четири пута умањило број окупљених на студентском скупу, док је број присталица власти увећало за три пута.
Несумњиво се стиче утисак да је у протеклих годину дана полиција практично постала оруђе актуелног режима, током највеће политичке кризе која је задесила власт Александра Вучића. Полицајац у пензији Милан Думановић за Нова.рс објашњава да не постоји, по Закону о полицији, институција која може да реагује у оваквим случајевима и спречи полицију да упорно, кроз званична саопштења, износи лажне податке и информације.
„По истом закону, једино што се може урадити јесте подношење пријаве против лица које је то саопштило у МУП-у. То је, испред МУП-а, саопштио Биро за информације, па се може поднети пријава. Али МУП се брани тако што не одговара и то траје и траје. Правно гледано, поступци против МУП-а су исцрпљујући и јако дуго трају. Чак и када се донесу првостепене, па и другостепене пресуде, по њима се не поступа у законом предвиђеним роковима, па се мора интервенисати, посебно када се траже информације од јавног значаја“, каже Думановић.
Он истиче да се сваки случај обавља по истом шаблону када је реч о информацијама од јавног значаја, односно да се обавезно прекрши рок од 15 дана, затим иде рок до 40 дана, који се такође прекрши, и на крају се све заврши тиме што МУП саопшти да нема тражене информације.
„У конкретном случају, најбоље је послати питање по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и питати како је МУП утврдио колико тачно лица има, ко је то утврдио (име и презиме) и на основу ког начина рачунања — да ли имају тачкасти софтвер или шта већ користе“, истиче наш саговнорник.
Према његовим речима, Министарство унутрашњих послова чине људи, не компјутерски систем, који очигледно не схватају да ће та институција морати да постоји и након њих.
„Ти људи који су на челу МУП-а већ деценију и нешто као да не схватају да ће МУП постојати и после њих. Они ту раде и одлазе у пензију, али МУП остаје. Урушавање поверења грађана према полицији све је веће и веће. После онога што се десило са убиством Далибора Драгијевића, где је МУП званично саопштио да је лице преминуло у Полицијској станици Бор, а потом се утврдило да је заправо преминуло од пребијања, дакле да је то лице убијено у станици — поверење је додатно нарушено“, каже Думановић.
У конкретном случају, сам МУП више од годину дана није изашло са информацијом која су то лица била у полицијској станици у Бору, већ је јавност такве податке добијала из медија и до данас се званично нису огласили шта је предузето по питању овог случаја.
„Онда нам МУП саопшти да су Лазара Баћића (прим.оут.жандарм ударен на протесту испред РТС) ударили студенти, а на крају видимо на видео-снимку да га је ударио припадник Жандармерије. Поставља се важно питање — како грађани да верују МУП-у, односно њиховим саопштењима? То је оно најгоре: урушавање поверења у полицију је такво да ће се десити да чак и полицајац који поступа потпуно законито и исправно, као на пример саобраћајни полицајац који заустави возача и затражи документа, изазове одбојност код грађана“, истиче полицајац у пензији.
Он истиче да целокупна систуација представља велики проблем, а све то проузрокује управо понашање самог МУП-а.
„Поверење у МУП може да се врати исто тако брзо колико је било потребно и да се уруши. То би се десило када би МУП изашао и јавно се извинио, признао конкретне грешке и рекао шта је заиста било. На пример, да каже да на једном скупу није било 47.000 грађана, а на другом 2.600, већ тачно колико их је било. Поверење се може повратити — МУП мора да се извини и да дођу људи са интегритетом, који могу јавно да кажу: ‘Информације које су изнете нису тачне, ово је тачан податак’“, објашњава саговорник Нове.
Према његовим речима, поверење се гради међусобно, а уколико МУП настави са оваквим понашањем, то ће изазвати велике проблем, почев од свакодневног понашања припадника полиције.
„Више нико неће поштовати оне који свој посао раде поштено. Они неће моћи да га раде, јер ће сваки грађанин према њима имати одбојност. Још један пример урушавања је и следећи: када сам уписивао Високу школу унутрашњих послова, било је пријављено четири до пет кандидата на једно слободно место. Када сам се запошљавао, била је навала људи који су желели да раде у полицији. Међутим, од тада се свашта издешавало — кадровске промене, затим случајеви као са колегама Слободаном Миленковићем и Душаном Митићем, где полицајци који би требало да буду награђени за свој рад бивају „черечени“ у медијима и склоњени на нижа или непостојећа места„, наводи Думановић.
Како истиче Милан Думановић, полицајац у пензији, такве појаве одвраћају младе људе, који схватају да не желе да се баве овим послом, а да они који се одлуче да се запосле у МУП-у данас, улазе само због егзистенције и редовне плате, док све остало губи смисао ако се овако настави.
Бројне неистине МУП-а
Током серије протеста који су овог лета задесили Србију десио се велики број инцидената. Министарство унутрашњих послова Србије више пута до сада је саопштило да су демонстранти нападали присталице Српске напредне странке, у Београду, Врбасу и другим местима, иако су снимци са лица места показали тотално другачију слику. Присталице владајуће партије су грађане гађале пиротехником, флашама воде и каменицама, а у неким овим инцидентима чак су и ударени или повређени сами припадници МУП-а који нису смели да реагују и приведу присталице Александра Вучића.
Један од највећих скандала догодио се током великог студентског протеста 15. марта у Београду, када је на улицама било више стотина хиљада људи. Непознато звнучно оружје искоришћено је на мирне демонстранте, током 15 минута тишине. Министарство унутрашњих послова у експресном року завршило је истрагу и рекло је да није било употребе звучног оружја. Међутим, у јавности су се појавиле информације о коришћењу ЛРАД уређаја.
Министар Ивица Дачић првобитно је саопштио да Србија не поседује такво оружје, па је потом променио причу и рекао да га поседују, али да стоји у магацину нераспаковано. Међутим, тада се појавила слика и снимак уређаја монтираног на возило Жандармерије код Скупштине.
До данас није утврђено чиме су демонстранти нападнути 15. марта, а надлежни избегавају одговоре, истрагу и детаљније инфромације, упркос бројним снимцима и оштећенима.
