Mnogi ljudi danas znaju nekog ko kaže: „Ne verujem više nikome. Svi su isti. Sve je to uzalud.“ Takve reči često čujemo od onih koji su već prošli kroz razne političke cikluse, koji su verovali, pa bili razočarani. A evo kako se može razgovarati — iskreno i s poštovanjem:
1. Почните са разумевањем, не с прекором.
„Знам да сте видели много тога. И разумем да је тешко веровати поново.“
Не морате да се сложите — довољно је да покажете да слушате.
2. Постављајте питања, уместо да нудите готове одговоре.
„Да ли мислите да је у реду да се на бирачком месту гласа за преминуле?“ „Како се осећате кад неко мора у странку да би добио посао?“ То нису политичка питања — то су питања о правди.
3. Поделите лично, а не партијски.
„Желим да останем овде, али тешко је кад видим колико је систем непоштен.“
Аутентична осећања често отварају врата боље него слогани.
4. Не тражите да поверују — тражите да се сете.
„Сећате ли се кад се веровало да ствари могу да се промене?“
„Зар тада нисмо сви желели исто — да буде боље, за све?“
Понекад је довољно подсетити — не убеђивати.
—
Разговор по разговор — градимо поверење које су други годинама рушили. Поштовањем и стрпљењем — можемо поново отворити простор за наду.
Ако имате с ким да разговарате — почните. Не мора одмах да се промени мишљење. Довољно је да се више не ћути.