Pročitaj mi članakRuski predsednik Vladimir Putin po treći put u poslednjih mesec dana obavio je telefonski razgovor sa Donaldom Trampom.
Повод за позив био је рођендан америчког председника, али како сазнаје Комсомолска правда, иза формалног честитања крило се много озбиљније питање – разговор о Украјини и стању на Блиском истоку.
Према информацијама које долазе из руских извора, Путин је искористио Трампову ранију понуду: „Позови ме било кад, Владимире“, и то у тренутку када се две глобалне кризе убрзано приближавају тачки са које повратка више нема.
Једна од централних тема била је Украјина. Путин је јасно ставио до знања да је Москва спремна на наставак преговора са Кијевом, али под условима који су већ давно формулисани, и то још после састанка у Истанбулу, када су разговори стали око датума 30. јуна.
Зеленог светла за наставак дијалога, међутим, све је мање из Кијева. Владимир Зеленски је, само дан пре овог разговора, изразио јавно незадовољство понашањем САД.
Оценио је да Вашингтон „превише благо говори с Путином“ и позвао на пооштравање санкција, уз поруку да је разочаран што „Коалиција вољних“ више не жели да шаље трупе у Украјину без америчких безбедносних гаранција.
Истовремено, како је потврдио амерички секретар одбране Хегсет, део система противваздушне одбране повучен је из Украјине и премештен у базе САД на Блиском истоку. У таквим околностима, јасно је да се позиција Кијева рапидно погоршава из рунде у рунду.
Руски председник је такође покренуо питање хуманитарних иницијатива: размена заробљеника и предаја тела погинулих припадника украјинских снага – према руским подацима, њих око 6.000.
Ово је број који, према неким коментарима у Вашингтону, може имати политичку тежину када се пореди са реалним односом снага на терену.
Трамп је, како се наводи, потврдио да су САД заинтересоване за брзо окончање конфликта у Украјини. Међутим, да ли ће тај интерес преточити у конкретан притисак на Зеленског, остаје да се види. Досадашња искуства говоре да Кијев пристаје на разговоре углавном под америчким притиском – а како се често каже, трећи пут зна да буде одлучујући.
Друга велика тема разговора био је Блиски исток, односно ескалација између Израела и Ирана. Путин је пренео детаље претходних разговора које је водио са иранским председником Пезешкијаном и израелским премијером Нетанијахуом, јасно поручивши да се Русија противи ширењу војних операција у том региону.
Трамп је, са своје стране, означио ситуацију као „веома алармантну“, наглашавајући да су амерички преговарачи спремни да обнове разговоре са Техераном о нуклеарним питањима.
И то не без разлога – последњи напади су показали да иранске ракете озбиљно поткопавају ефикасност израелске противваздушне одбране, познате као Гвоздена купола. За Тел Авив, али и Нетанијахуа лично, то постаје растући проблем.
Путин је у разговору изнео спремност Москве да преузме улогу посредника између Израела и Ирана. С обзиром на то да су преговори између САД и Ирана, планирани за 15. јун у Оману, пропали – улога Русије у регионалној дипломатији постаје кључна.
Што више Русија буде увучена у решавање питања Блиског истока, то ће веза између Кремља и Беле куће бити чвршћа, оцењују аналитичари у Москви.
Разговор двојице председника трајао је пуних 50 минута, а обе стране су га оцениле као „користан“. И Путин и Трамп су истакли како их вежу „добри лични односи“, што би могло отворити простор за јачу политичку сарадњу две силе – и то у тренутку када свет клизи према двострукој кризи.
Занимљиво је и да је Трампов рођендан у Москви доживљен не само као приватна прилика, већ и као симбол дубоких историјских веза између два народа, који су, подсећа се, били савезници у најтежим временима 20. века.
А док се у позадини воде глобални разговори, питање остаје: хоће ли ова линија директног дијалога Путин–Трамп постати нова осовина стабилности, или је само тишина пред олују?
