Прочитај ми чланакДушан Мандић, репрезентативац Србије, понео је статус МВП-ја финалне утакмице Европског првенства, где је са четири гола и две невероватно важне реакције у одбрани трасирао пут ка победи над Мађарском и титули првака Европе - 10:7.
Дан касније, Мандић је поново горућа тема – није био на пријему код председника Србије Александра Вучића док су студенти Математичког факултета Универзитета у Београду управо Мандића ставили у први план у својој честитки.
Због чега је то тако и шта је довело до тога да Мандић постане један од симбола борбе против актуелног режима?
Парадоксално, све је почело идилично. Или је тако бар требало да буде.
Када је у јуну 2021. године објављено да ће Мандић, тада првак Европе и најбољи играч завршног турнира Лиге шампиона, договорио долазак у Нови Београд, изгледало је као да тим са базена 11. април под вођством Александра Шапића ствара праву империју са циљем да дуго буде господар европског ватерпола.
После Мандића стизали су редом Никола Јакшић, Ангелос Влахопулос, затим и Алваро Гранадос… Не зна се које име је било звучније, а Мандић је имао улогу капитена.
И тако је и ишло, стигли су до финала против Про Река, а Мандић је, иако стрелац једног гола, на шест секунди пре краја добру ситуацију пропустио да претвори у предност и титулу, а потом је у другој серији петераца шутирао нешто слабије, те је голман Италијана Марко Дел Лунго успео да одбрани.
Остао је Нови Београд без титуле, али је Мандић и наредне сезоне имао статус капитена, све до марта 2023. године, када је стигла шокантна вест – Живко Гоцић је након пораза од Југа у полуфиналу Регионалне лиге (15:13) одстранио Мандића из тима.
„Није било никаквог сукоба, недисциплине, нема уперивања прста у једног човека. Одлука мислим да је исправна, стурчна процена игара, форме и доприноса у овом тренутку. Апсолутно нема личног сукоба између мене и Мандића“, рекао је Гоцић у појашњењу одлуке да одстрани свог некадашњег саиграча из редова репрезентације из такмичарске екипе.
Убрзо се огласио и сам Мандић:
„Мој некадашњи репрезентативни друг, Живко Гоцић ми је на састанку 27.03.2023. године потпуно неочекивано и без икакве најаве, пред целим тимом и остатком стручног штаба, изјавио да је донео коначну, неопозиву, неповратну одлуку да ја више нисам део тима, да ми није дозвољено да тренирам са екипом и да се за све што ме занима обратим надлежним органима клуба. На моје питање који је разлог ове одлуке нисам добио одговор“, рекао је он.
Недуго потом испливала је и позадина свега – у питању је био хир Александра Шапића, који је искористио свој положај и као председник практично натерао Гоцића да Мандића избрише из екипе.
Након неколико месеци драме и проблема, Мандић је коначно угледао „светлост дана“ – у јуну 2023. године представљен је као нови ватерполиста Ференцвароша:
„Претходни период у Србији је требало да буде најлепши период у мојој каријери. Уместо тога, то је било најтеже време у мојој каријери. Изашао сам из екипе Новог Београда без разлога, подвукао сам, без разлога“, написао је Мандић.
„У том тешком периоду, међу првима су ме подржали и контактирали Балаж Њеки (главни тренер) и Ференцварош. Показали су велико интересовање да постанем део тако великог клуба какав је Ференцварош, са великом историјом и навијачима. Више сам него срећан и узбуђен што сам овде. Циљеви су највиши – да покушамо да освојимо све што можемо“, додао је Мандић након што је представљен у Ференцварошу.
Но, све то је оставило озбиљног трага на самом Мандићу, који је 15. јуна донео одлуку да се, бар привремено, повуче из репрезентације Србије.
То његово одсуство потрајало је шест месеци, али је у децембру 2023. године ипак био уврштен у састав екипе Уроша Стевановића за Европско првенство у Хрватској у јануару 2024. године, а потом и за Светско првенство у Дохи месец дана касније.
На такмичењу у Дубровнику и Загребу Србија је била седма, потом је у Катару била нешто боља – четврта, уз не претерано убедљиве партије, али испуњен циљ – пласман на Олимпијске игре у Паризу.
Ни у Француској није изгледало да ће бити превише разлога за задовољство, поготово након изузетно лошег почетка – једва извојевана победа над Јапаном, тежак пораз од Аустралије, недостатак снаге за озбиљнији отпор Шпанији… Но, Мандић је константно био „ударна игла“ и из меча у меч показивао назнаке повратка у препознатљиву форму, да би у нокаут-фази голчином против Грчке, одличном партијом против Сједињених Америчких Држава и на крају Хрватске у финалу блистао, због чега је са разлогом проглашен за најбољег играча Олимпијских игара.
Додуше, отишао је Мандић у Париз на највеће спортско такмичење знатно „лакше“ душе – огроман камен му је пао са срца када је као најбољи играч предводио Ференцварош до титуле првака Лиге шампиона.
А како су стигли до финала?
Победом над Новим Београдом после петераца. Мандић је свом некадашњем клубу дао те јунске вечери пет голова.
И онда – титула првака Европе са репрезентацијом у Београду.
Иако је 2024. био на пријему, поново се највише причало о њему јер није пружио руку Александру Шапићу.
Овог пута, није био код Вучића на пријему.
Вреди споменути и да је Мандић у марту 2025. био учесник протеста „15. за 15“, где је са неколико стотина хиљада грађана изашао на улице Београда како би исказао незадовољство владајућим режимом.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
