Plan države da se spusti cena hrane i drugih proizvoda za 15 do 20 odsto, uz ograničavanje trgovačkih marži, mogao bi da smanji profit trgovaca i prihode od PDV-a, upozoravaju ekonomisti, dodajući da takva „naredbodavna“ rešenja na tržištu retko daju trajne rezultate.

Председник Србије Александар Вучић, гостујући на телевизији Пинк током викенда, објавио је својеврстан „рат“ трговцима.

Он је поручио да ће омогућити људима да лакше преживе јесен и зиму, у којима се обично највише новца троши.

Како је указао, трговци су се служили различитим триковима.

„Ми договоримо да се спусте цене за 50 производа, а они подигну своју маржу и подигну цене свих других производа и на томе надоместе свој профит“, објаснио је Вучић.

Он је нагласио да нема ништа против да велики трговински ланци зарађују добро, али да му смета да буду пребогати и да зарађују превише, а да народ мора да плаћа цену.

У Србији је цена хране и безалкохолних пића на нивоу 95 одсто просечних цена Европске уније, открио је Вучић и поручио да тако не сме да буде.

Он је подсетио да су марже трговинских ланаца од 32 до 45,2 одсто, али је упозорио да ће држава ограничити ту профитну маржу.

Вучић је додао да ће цене бити смањене за хиљаде производа, односно десетине група производа.

„Очекујем да успемо да доведемо до тога да цене укупно падну више од 15 и 20 одсто, пре свега у прехрамбеном делу, о житарицама, хлебу, уљу, брашну…“, нагласио је он.

Поручио је и да ће држава донети мере, односно уредбе о ограничавању маржи.

„У оквиру тих мера ћемо ограничити маржу у трговини на мало на 20 или 22 одсто“, поручио је Вучић.

Додао је да због тога мора да се мења и законодавни оквир и да је рок за то до октобра 2025, а да ће све ово ступити раније на снагу.

Економиста Драгован Милићевић за Данас указује да најава председника Србије да ће цене хиљада артикала појефтинити за 15 до 20 одсто намеће велики број недоумица и полемика.

„Наравно да не мора председник државе да се разуме у обрачун продајне калкулације трговинског предузећа или компаније, али се у овом случају ради појашњења морају начинити неке напомене. Прва и основна хипотеза је да ли је то практично изводљиво, а друга је да ли постоје предуслови за тако нешто“, наводи он.

Познати је принцип да се у економији не може ништа наредити, наглашава Милићевић и додаје да тако и ова „наредбодавна мера нема никакву снагу, нити закона нити принуде“.

Прво би, према његовим речима, требало суспендовати постојећи Закон о трговини, па онда ићи редом.

„Нејасно је како ће се то у пракси применити. Најава председника о висини појефтињења практично значи да ће, ако нешто кошта 100 динара, убудуће коштати 80, ако је појефтињење 20 одсто. Тако разуме обичан грађанин. Даље, каже председник да трговци на појединим производима зараде и 70 одсто и извео је насумичну калкулацију“, указује Милићевић.

Он објашњава да се продајна цена у трговини састоји од набавне цене, марже и ПДВ-а.

„Врши се обрачун тако што на набавну цену иде проценат марже и на то углавном 20 одсто ПДВ, док неки производи имају ниже стопе. Ради свођења продајне цене на набавну, примењује се обрнути принцип, значи продајна цена (100) се дели са процентом ПДВ-а 20 одсто (100/1,2) и добија се продајна цена без ПДВ-а од 83 динара. Када се од тога одбије проценат марже, а да цитирамо председника да она иде до 44 одсто, 83 динара се дели са 1,44 и добија се 58 динара, толико је набавна цена трговца“, појашњава Милићевић.

Наш саговорник указује да обични људи разумеју да ће оно што кошта 100 динара, сада коштати 80, међутим, како каже, треба имати у виду и друге ствари.

„Ако се цена смањи на 80 динара са применом пореске стопе од 20 одсто, враћамо се на продајну цену без ПДВ-а од 67 динара. Ако се набавна цена, наравно, не мења од 58 динара, трговац ће имати маржу од девет динара уместо као у првој варијанти 25 динара. Његова маржа са 44 би се свела на 14 одсто. Да ли је ово могуће, наравно да јесте, али је неодрживо“, упозорава Милићевић.

Као другу ствар, он напомиње да би држава уместо 17 динара ПДВ-а, приходовала 13 динара.

„И ово је могуће, али неодрживо“, закључује Милићевић.

Професор Економског факултета у Београду Горан Петковић рекао је раније за Бету да је власт у време Југославије доносила мере о максималним трговачким маржама и фиксираним ценама, али да је од 1989. године то искључено из регулативе и од тада се цене у трговини слободно формирају, на основу понуде и тражње.

„У изузетним случајевима то се може прописати када се десе неки већи поремећаји на тржишту, елементарне непогоде и ратови, због чега се дешавају несташице роба, али таква врста повода за сада не постоји“, рекао је Петковић.

Додао је да се „овакве редовне тржишне појаве“ високих цена, као сада у Србији, у свету, али неколико деценија и на домаћем тржишту не решавају замрзавањем трговачких маржи.

Када се нешто нетржишно регулише, тржиште то наплати на другом месту, рекао је он.

Пре свега, према његовим речима, не постоји анализа да ли неко од трговаца нетржишно подиже маржу, а питање је и коме је ограничити.

Ако се ограниче цене трговцима на мало почеће, како је навео, да се баве велепродајом и „уграђиваће се у велепродајне цене“.

„Неразумна је констатација да трговац наплаћује више, сваки трговац наплаћује колико год може. Сваки бизнис, па и трговачки функционише тако да наплати колико год може, под условом да то не чини злоупотребом (доминантног) положаја“, рекао је Петковић.

Додао је да је проблем што нема довољно понуде, као и да треба испитати да ли неко ограничава понуду, забраном другоме да то чини, да отвори супермаркет и робу продаје по нижим ценама.

„Не може се ценама решавати проблем сиромаштва одређеног слоја становништва, то је прескупо. Снизити цену хлеба или друге робе зато што неки не могу то да купе, то је прескупо за привреду и непотребно. Ако је неко сиромашан делује се мерама за сузбијање сиромаштва и то се усмерава на одређен број људи, а на све“, рекао је Петковић.

Он је рекао да треба направити анализу зашто су цене неке робе у супермаркетима у Србији више него, на пример у Босни и Херцеговини, да ли је то неко произвео и продао јефтиније, или су то одлучили трговци.

„Таква студија је урађена пре две – три године, али никад није објављена, видели су је само чланови удружења трговаца у Привредној комори Србије. Не видимо разлог да се то не објави и види где је проблем, али где год да је, замрзавање маржи проблем неће решити“, рекао је Петковић.

На ову тему, причао је и економиста Топлица Спасојевић за РТС и поручио да није лак задатак доскочити високим маржама, јер имамо ниво цена који је скоро 95 одсто европских цена у нашим продавницама, иако су трошкови манипулације рада, струје, воде, грејања много нижи него у Европи.

„На неки начин су се наши дистрибутери и малопродавци навикли на те више цене и тако настављају да раде. Сигурно да можемо да учинимо нешто на најважнијим производима за становништво и да се ограниче марже“, напоменуо је он.

Спасојевић је изнео и рачуницу.

„Шест највећих малопродаваца има око четири и по милијарде – морамо да будемо поштени, њихове марже износе од два и по до пет одсто. Прошле године су зарадили чистог профита око 300 милиона евра, у односу на тај промет то није велики профит, али је стабилан. Могли би да жртвују део профита, могли би да направе одређене уштеде“, сматра он.
Опирање трговинских ланаца

Спасојевић је указао да трговински ланци неће бити најзадовољнији таквим акцијама, али сматра да има простора за деловање и код њих и од стране државе.

„Држава има инструменте којима може да утиче, а то су стимулације, дестимулације, убрзавање издавања дозвола за инвестирање јер многи ланци хоће да се шире, а са друге стране, можете да их успоравате, тако да један коректан дијалог може да доведе до снижења пре свега основних животних намирница и оних које потичу из Србије. Нема потребе да се марже постављају на 40 одсто, то може да буде и много ниже, јер су транспортни трошкови нижи и манипулација је много нижа него за неке производе који се увозе из Јужне Америке или Аустралије“, објаснио је он за РТС.

Izvor: danas

Oznake: Aleksandar Vučić, marže, cene