Софија – Бивши бугарски председник Румен Радев и његова коалиција „Прогресивна Бугарска“ остварили су убедљиву победу на превременим парламентарним изборима одржаним 19. априла 2026. године.
Према првим званичним резултатима након пребројавања више од 70 одсто гласова, њихова листа освојила је око 44–45 одсто подршке, што им обезбеђује апсолутну већину у бугарском парламенту од 240 посланика – прву једнопартијску већину од 1997. године.
Ова победа представља историјски преокрет у Бугарској, која је последњих пет година била жртва политичке нестабилности и осам парламентарних избора. Радев, који је у јануару 2026. поднео оставку на функцију председника да би се кандидовао, већ је прогласио „победу наде над страхом“ и најавио формирање стабилне владе без коалиционих партнера.
Односи са Русијом – пут ка нормализацији?
Радев је дуго познат по прагматичном и про-руском ставу. Као председник често је критиковао санкције ЕУ према Москви и залагао се за обнављање дијалога са Русијом. Његова победа могла би да донесе значајан заокрет у бугарској спољној политици: очекује се позив на економску сарадњу, обнављање руских енергетских испорука и отворенији став према Кремљу.
Аналитичари упозоравају да би Софија могла постати „други Будимпешта“ унутар ЕУ – земља која ће активно радити на слабљењу заједничких санкција и враћању Русије за преговарачки сто.
Европска унија пред новим изазовима
Иако Бугарска остаје чланица ЕУ и НАТО, Радев је више пута истакао да Брисел треба да „престане да води рат преко Украјине“. Нова влада могла би да заузме суверенистичкији став, што би створило тензије унутар блока по питању заједничке спољне и безбедносне политике.
У Бриселу већ круже страхови да би Радев могао да блокира или успори одлуке које се тичу даље помоћи Кијеву. Ипак, аналитичари верују да потпуни излазак из ЕУ није на дневном реду – циљ је „ЕУ по бугарским мерилима“, сличан моделу Виктора Орбана.
Утицај на суседну Србију – прилика или нове тензије?
Односи Београда и Софије традиционално су добри, а председник Србије Александар Вучић већ је честитао Радеву на победи. Двојица лидера су се раније сретали више пута и наглашавали економску сарадњу, инфраструктурне пројекте и заједнички интерес за стабилност Балкана.
Међутим, Радев је у прошлости критиковао положај бугарске националне мањине у Србији и изразио резерве према концепту „српског света“. Са јачањем његове позиције, Софија би могла да заузме чвршћи став по том питању, што би донело нове изазове у билатералним односима. С друге стране, заједнички прагматични приступ према Русији и енергетици отвара простор за јачу сарадњу – од гасовода до трговине и регионалних иницијатива.
Укратко, Радевова победа није само унутрашње бугарско питање. Она би могла да промени равнотежу моћи на Балкану, убрза нормализацију односа са Москвом и тестира јединство Европске уније. За Србију то значи и прилику и обавезу да брзо успостави јасан дијалог са новом софијском влашћу како би се сачувала стабилност и унапредила сарадња две суседне земље.






