Pročitaj mi članakU budžetu za 2025, koji je skupštinska većina usvojila bez rasprave, za subvencije stambenih kredita nije predviđen ni dinar, a kamoli 400 miliona evra. Osim što je nepovoljnija od postojećih kredita, na brzinu skrojena „šema“ omogućava i razne manipulacije, koje je vlast očito previdela
Колико је председник Александар Вучић добро и детаљно „осмислио“ идеју о „јефтиним“ стамбеним кредитима за младе, којом је покушао да умири, заправо „купи“ студенте, сведочи и то што је за мање од 38 сати, од среде увече, када се по ко зна који пут обратио јавности, до гостовања на РТС-у у петак ујутро, три пута смањивао учешће. Најпре је рекао да по новој шеми, за коју је налог дао главном благајнику, министру финансија Синиши Малом, за стан од 48 квадрата, вредан 75.000 евра, учешће више неће бити 20 одсто или 15.000 евра, већ само 2.250 евра. Већ сутрадан га је смањио на 1.000, а потом на само 750 евра или један одсто вредности стана.
Иако на први поглед звучи прилично примамљиво, најава да ће учешће бити мање од цене мобилних телефона „неких лидера опозиције и министара“, у основи садржи неколико системских грешака. Бар за сада, док Мали не заврши свој део посла и Влада не утврди нову „гарантну шему“, која би требало да открије више детаља. Но, из примера који је Вучић изнео може се уочити да је оваква, на брзину скројена „шема“ пре плод политичког популизма и журбе да се ублажи талас протеста студената и средњошколаца, него резултат иоле смишљене економске акције.
Неколико али, што председнику срећу квари
Тим пре што у Закону о буџету за 2025, који је Скупштина усвојила пре само три недеље, након скандалозне седнице, на којој се о државној каси није ни расправљало, за такве субвенције није предвиђен буквално ни један једини динар. Камоли 400 милиона евра, колико је Вучић рекао да ће држава издвојити. Те паре ни велики финансијски маг попут Синише Малог неће моћи да нађе у тек скројеној државној каси, јер је у њој и без тог додатног, ванредног трошка већ планиран минус од 2,7 милијарди евра. Но, како функционишу јавне финансије, то је најмањи проблем, јер ће се Влада очас посла додатно задужити и накнадно дефицит повећати на 3,1 милијарду евра, јер ионако рачуне не полаже Скупштини, већ само једном човеку.
8,4 евра мања је месечна рата кредита за стан од 75.000 евра на 40 година по сада важећим условима од оне коју је купцима за последње 34 године обећао председник, уз обилне субвенције државе
Други, много већи проблем је што стан по просечној цени од 1.550 евра по квадрату постоји само у Вучићевој рачуници. Пар дана након што је лансирао идеју, Републички геодетски завод је објавио Индекс цена станова за трећи квартал 2024, из којег се види да је средња цена новоизграђених станова у Београду 2.180 евра, у Новом Саду 1.960 и у Нишу 1.700 евра. Само у Крагујевцу се средња цена квадрата од 1.480 евра уклапа у председников модел. Шта тек рећи ако се има у виду да је просечна цена 10 одсто најскупљих станова у Београду 3.520 евра, у Новом Саду 2.430, Нишу 2.100 и Крагујевцу 1.660 евра.
Но, и пре најновијих података, РГЗ је претходно објавио да је у првом полугођу просечна цена продатих новоизграђених станова у целој Србији била 1.767 евра, Новом Саду 1.970, а у Београду чак 2.453 евра. Био би ред да је Вучић бар објаснио ко му је дојавио да ће цена, у тренутку када кредити за младе заживе, у Београду бити за 903, а у Новом Саду за 420 евра мања него у првој половини 2024.
Скупља дара него мера
Трећи проблем је што, ако све буде онако како је Вучић најавио, „јефтини“ стамбени кредити, уз обилну државну помоћ, за младе нису скоро ништа повољнији од стамбених кредита које банке у Србији већ нуде својим клијентима. Уз логичну претпоставку да је прва рачуница базирана на учешћу од 2.250 евра и да је тако председник израчунао да ће купци стана од 75.000 евра у првој години плаћати рату од само 121 евро, од друге до краја шесте 200 евра, а од седме до 40. године 333 евра, испада да ће укупан трошак кредита са учешћем бити 151.565 евра. Не звучи баш повољно као што је изгледало док је нови модел промовисао Вучић, овога пута без помоћи кинеске табле, јер би она открила и неке ствари које би власт радије да ћушне под тепих.
2,7 милијарди еврапланирани је минус у буџету за 2025. без и једног динара за субвенционисање стамбених кредита, а с обзиром на то да је Вучић најавио да ће држава за те намене издвојити 400 милиона, то би могло да значи да ће и дефицит наредне године да порасте на 3,1 милијарду евра
То, наравно, није укупни трошак кредита, јер ће паралелно са купцем, држава у првих шест година издвајати додатних 91 евро месечно или укупно 6.552 евра. Ако нова „шема“ подразумева да ће се из државне касе обезбедити и остатак до 20 одсто учешћа, онда би такав зајам коштао још 14.250 евра. Све заједно, дакле, купац и држава би до краја периода отплате за стан од 75.000 евра морали да плате између 158.117 и 172.367 евра.
Истовремено, да неко сад без икакве помоћи државе (осим да му се одобри мање учешће од 20 одсто), уз просечну камату од 4,54 одсто и учешће од 2.250 евра договори са банком кредит од 72.750 евра на рок отплате од 40 година, месечна рата била би 324,64 евро, дакле за осам евра мања него што ће бити од седме до 40. године уз „никад јачу“ државну помоћ. Укупан трошак кредита договореног по тренутно важећим тржишним условима био би, додуше, за самог купца 155.826 евра или нешто већи, али би укупан трошак био мањи него за кредит уз подршку државе. На страну што ће грађанима на крају бити испоручен цех и за сваки динар субвенција за стамбене кредите, па ће оно што не плате на мосту, платити на ћуприји.
Има ли пилота у авиону
Но, иако је очито да најављени кредити неће бити богзна како повољни, може се очекивати да ће се, ако ова идеја заживи, за стамбене кредите уз подршку државе тражити јака „веза“. Чисто сумњам да нико од младих неће брзо скапирати да им је много исплативије да конкуришу за такав кредит, иако и не мисле да га отплаћују свих 40 година. Рачуница је једноставна. Још пролетос просечна месечна кирија у Београду за гарсоњеру била је 296 евра, за једнособни 388, једноипособни 466, а за двособни стан 693 евра.
36.500 евра више наредних шест година коштаће кирија за изнајмљивање двособног стана у Београду по просечним ценама закупа од првих 60 месечних рата, које је најавио Вучић за куповину станова уз подршку буџета
И шта власт мисли да ће неко одлучити када се суочи са избором да ли наредних шест година да само за кирију за двособан стан искешира скоро 50.000 евра или да узме кредит за стан на који ће у том истом периоду да плати тек нешто више од четвртине те суме? У првој години 12 рата по 121 евро, наредних пет још 60 по 200 евра или укупно 13.452 евра. А у тренутку кад им, у седмој години, рата за кредит порасте на 333 евра, нико их не може натерати да наставе са отплатом и спречити да раскину уговор са банком. До тада ће само на кирији уштедети око 36.500 евра. Циници би рекли, таман довољно за учешће за нормалан стамбени кредит, без ичије помоћи.
И шта ће држава да ради у том случају? О томе очито нико не мисли, као да нема пилота у авиону. А можда садашњу власт и није брига за то. Јер чак и ако то буде масовна појава, у најбољем случају то ће десити тек тамо неке 2032. До тада ће проћи Експо 2027, који им је једини приоритет. А кад прође, можда би део станова изграђен за специјализовану изложбу у Сурчину могли понудити младима по 1.550 евра за квадрат. Да власт и на делу покаже да води рачуна о младима.
На страну што Вучићева последња понуда и не важи за студенте. Пошто нису запослени, њима ни једна банка не би одобрила ни кеш, а камоли стамбени кредит.
