Pročitaj mi članak,,Sartid” je 2003. godine kupila američka kompanija „Ju-Es stil Košice” za 21,3 miliona dolara i ostalih pet zavisnih preduzeća za 1,7 miliona dolara i bila je oslobođena obaveza plaćanja dugova koje je „Sartid” imao prema poveriocima, a koji su bili procenjeni na više od 500 miliona dolara. Potpisivanjem pisma o namerama o strateškom partnerstvu 2002. godine, ,,Ju-Es stil“ je stekao ekskluzivno pravo da pet godina upravlja proizvodnjom „Sartida” i ubira dobit, a da pri tom ne snosi nikakvu odgovornost za eventualno loše poslovanje, i da, u slučaju prodaje „Sartida” nekom drugom, još sedam godina upravlja železarom.
,,Sartid” je 2003. godine kupila američka kompanija „Ju-Es stil Košice” za 21,3 miliona dolara i ostalih pet zavisnih preduzeća za 1,7 miliona dolara i bila je oslobođena obaveza plaćanja dugova koje je „Sartid” imao prema poveriocima, a koji su bili procenjeni na više od 500 miliona dolara. Potpisivanjem pisma o namerama o strateškom partnerstvu 2002. godine, ,,Ju-Es stil“ je stekao ekskluzivno pravo da pet godina upravlja proizvodnjom „Sartida” i ubira dobit, a da pri tom ne snosi nikakvu odgovornost za eventualno loše poslovanje, i da, u slučaju prodaje „Sartida” nekom drugom, još sedam godina upravlja železarom.
Austrijski koncern „Fest alpine” krajem devedesetih godina 20. veka tržišnu vrednost „Sartida” procenio je na 430 miliona dolara. Pre privatizacije, Ekonomski institut iz Beograda i srpski „Deloit i Tuš” procenili su vrednost kapitala matičnog preduzeća „Sartid” AD na 57,6 miliona dolara, bez zavisnih kompanija „Beli limovi” i „Luka Smederevo”.
U suštini, o tome se već govorilo u javnosti, kompanija iz SAD je preuzela srpsku železaru da bi istopila oruđe i oružje Vojske Srbije, i kad je taj posao završen, i zarađen novac, 2012. poklonila je ,,Sartid“, tj. prodala za 1 dolar, Vladi Srbije. U ,,Sartidu“ nisu uvedene nove tehnologije i nije rešeno ekološko pitanje. Zbog toga što su koristili stare tehnologije, propao je ceo ,,Ju-es stil“.
Savet za borbu protiv korupcije napisao je 10. maja 2004. godine obiman izveštaj o slučaju „Sartid”, gde je, između ostalog, navedeno: „Po svemu sudeći reč je o krupnoj korupciji u koju su bili umešani najviši predstavnici države, koji su uz svesrdnu podršku sudova omogućili stranoj kompaniji da ostvari veliku protivpravnu dobit, ministar za privredu i privatizaciju davao je izjave koje su bile usmerene na zbunjivanje javnosti i prikrivanje dogovora koji su se sklapali iza scene; dogovor ministra Vlahovića sa privilegovanim kupcem („Ju-Es stil”), koji su prihvatili vlada i Republički sekretarijat za zakonodavstvo, izveden je na štetu države“.
Tako je izgledala privatizacija ,,Sartida“ 2003.
A ovako ,,Naftne industrije Srbije“ 2008. (u suštini 2009):
Revizorska kompanija „Ernst i Jang” plaćena je 2009. da utvrdi da li je NIS u 2008. poslovao sa dobitkom od 2,3 milijarde, kako je tvrdilo ranije rukovodstvo kompanije, pre privatizacije, ili sa gubicima od oko 8 milijardi dinara, kako je prethodno utvrdila revizorska kuća KPMG i potvrđeno je da su dugovi NIS-a najmanje 100 miliona evra.
,,Gasprom“ je kupio NIS za 400 miliona evra i pokrio 380 miliona evra duga i od 2008. godine u NIS je investirano više od 4 milijarde evra, od čega oko 30 odsto u ekološke projekte. Samo prošle godine, ,,Naftna industrija Srbije“ je na ime različitih poreskih obaveza u budžet države uplatila više od 2 milijarde evra.
Ovo SRCE nema mozak kad pravi ovakva poređenja.
Mada, ko zna, možda bi nam Rusi prodali NIS za 1 dolar, da na vlasti nije Vučić, a vođa opozicije Đilas.
