Професор Факултета политичких наука Стефан Сурлић сматра да је реч пре свега о политичкој поруци упућеној бирачима, а мање о реалној намери да се направи суштинска промена. Према његовој оцени, уколико избори буду одржани до краја године, нови министри не би имали довољно времена да покажу видљиве резултате.

С друге стране, Александар Лукић из Института за политичке студије истиче да је Влада тим који мора да се унапређује, као и да министри морају сносити одговорност уколико не испуњавају постављене задатке.

Сурлић подсећа да су претходне реконструкције често подразумевале ротацију кадрова, без дубљих институционалних промена, те да је суштински проблем у начину функционисања министарстава „по дубини“, односно у кадровској политици и систему партијске лојалности.

Обојица аналитичара сагласни су да је питање избора кључно. Док Лукић не искључује могућност да избори буду одржани и наредне године, Сурлић сматра да ће владајућа структура изаћи на изборе тек када процени да има довољну предност.

Према Сурлићевој оцени, реконструкција сама по себи не може донети политички и друштвени „ресет“, већ да је за стабилизацију потребан нови изборни легитимитет. Лукић, међутим, наглашава да грађани имају искуство са актуелном влашћу и да могу да је вреднују, док нове политичке опције тек треба да понуде јасне програме.

У атмосфери друштвене кризе и све гласнијих захтева за изборима, реконструкција Владе тако остаје између политичке поруке и изборне калкулације.