Што те тако боли Ђокић? – питали су тог дана, у уторак, председника Вучића, док је полиција упадала у зграду Ректората Београдског универзитета из свих праваца као да освајају хацијенду Пабла Ескобара у колумбијској џунгли, а председник Вучић им је на питање бесно одговорио: „Шта вас боли К што ме тако боли Ђокић“, јер цео концепт владавине председника Вучића заснован је на тој чудесној народној псовци која има две варијанте.

Прва варијанта је она када неком желите да кажете да је кретен, да треба да зачепи, и шта га боли брига за нешто што не треба да га интересује. А председник Вучић је конципиран тако да мисли да само он треба да се пита, док сви остали треба да зачепе.

Кад га питате, рецимо, када ће бити избори он вам одговори: „Шта вас боли К?“

Кад га питате, рецимо, када ће бити пронађени одговорни за рушење у Савамали, он вам одговори: „Шта вас боли К?“

Кад га, рецимо, питате, када ће бити поапшени и процесуирани сви одговорни за пад надстрешнице и погибију 16 људи он вам каже: „Шта вас боли К?“

Када га питате, рецимо, када ће да буде она фабрика чипова и мерцедеса обећана још у праисторији напредњачке владавине, он вам каже: „Шта вас боли К?“

Добро, не каже баш тако, председник никада не псује, ал’ то тако звучи и без да нам каже. Звучи још горе него да лепо људски опсује.

Друга блажа варијанта те чудесне псовке је када неког желите да утешите или сами себе да оправдате за неку брљотину или свињарију.

– Шефе, можда сам и ја крив за пад надстрешнице – каже му рецимо неки дилбер који је био министар када је отварана Железничка станица у Новом Саду.

– Ма кул! Шта те боли К? – каже му шеф, очински, и тако га аутоматски аболира.

– Али, шефе, можда смо ми сви, који смо двапут свечано отварали ту неупотребну зграду, помало криви? – каже му овај.

– Ма кул! Шта нас боли К? – одговори му шеф, што на напредњачком језику значи: баш нас заболе, да смо ми нама живи и здрави, а направићемо такву државу где је битно само да смо ми живи и здрави, а сви остали и не морају да буду живи и здрави.

Шта нас боли К? – у тој другој варијанти та чудесна псовка заправо је дисклејмер, одрицање од било какве сопствене одговорности.

Живимо дакле у „шта вас боли К“ и „шта нас боли К“ држави, концептуално направљеној баш тако потпуно циљано.

И онда је пре неки дан једна чудесна девојка испред Ректората изрекла ту чудесну псовку када јој је репортерка параџавне парамедијске формације познатије као Информер поставила једноставно питање: „Како се ви зовете?“, а девојка јој одговорила: „Шта те боли К?“

Ијууууу, згрозила су се истог дана парамедијска парадржавна гласила и објавила потпуно идентичан текст који иде овако:
Репортерка Информера Бранка Лазић извештавала је са лица места испред Ректората Универзитета у Београду. Том приликом разговарала је са окупљенима и постављала им питања.

На једно од основних питања „како се зовете?“, блокадерка је одговорила:

– Шта те боли к***ц?

Ево „наше дивне деце, наше будућности, њихове другачије Србије…“

Тако је изгледао тај потресни текстић који је лутао од једног до другог портала желећи да свим правоверним читаоцима објасни како, ето, „наша дивна деца, наша будућност“, замислите псују, те да ће „њихова другачија Србија“ заправо изгледати баш тако. Док ова данашња Србија, молићу лепо, изгледа сасвим другачије, врло пристојно & културно.

У оваквој држави псовка није вулгарна када се изговори на правом месту, у право време, на пример – када парадржавна парамедијска формација жели да вам постави питање – како се ви девојко зовете – а знате да тамо, у брлогу званом Информер, седи најпростија, најогавнија и највулгарнија скупина људских бића, у свом паралелном свету, где људе линчују и газе од нула до 24, за своју ропску порцију чварака.

Samo njihovim jezikom. https://t.co/EJPllZdTD9

— Jezičara (@jezzichara) March 31, 2026

Једина чудеснија псовка од ове изречена је на самом почетку актуелне српске побуне, неколико дана после 1. новембра 2024, када је Горан Јешић пуштен из притвора и одмах на степеништу полицијске станице где су га чекали пријатељи и новинари, послао поруку свима по државном списку. Рекао је: „…. вам материна, да вам ….. материна“, само без тачкица. И то је најбољи крај једног опозиционог говора у последњих 13 година.

Живимо у „шта вас боли К“ и шта нас боли К“ држави, где они који треба да вас чују једино ту врсту комуникације разумеју.

Тако да нас баш боли што су згрожени.

Извор: danas

Ознаке: Александар Вучић, Драгољуб Дража Петровић, псовка, ректор владан ђокић