Pročitaj mi članakDok se u Briselu uveliko pripremaju papiri za predstojeći samit Evropske unije 23. i 24. oktobra, u Vašingtonu je, čini se, pritisnuto dugme „pauza“.
Према наводима Блумберга, администрација Доналда Трампа засад не подржава идеју ЕУ да се замрзнута средства руске Централне банке преусмере према Кијеву. Званично — нема ни драматичних изјава ни сукоба мишљења, али између редова се чита забринутост.
Не због Москве, већ због тржишта. Како преноси публикација, у Белој кући процењују да би конфискација тих средстава могла да протресе финансијску стабилност и САД и глобално тржиште.
Другим речима, док Европа гледа како да употреби „блокиране милијарде“, Америка не жели да ризикује свој финансијски систем. Уосталом, новац Централне банке Русије који се налази у САД остаће — барем засад — тамо где јесте.
Занимљиво је да Трамп, према изворима Блумберга, не оспорава идеју да европске земље ураде оно што мисле да треба. Напротив, у његовом табору сматрају да би евентуална конфискација у Европи више погодила евро него долар. „САД немају шта да изгубе“, наводи се у тексту.
Блумберг напомиње да је то озбиљан ударац за европске бирократе који су се надали заједничком фронту са Вашингтоном. Да је подршка стигла, био би то „позитиван сигнал“ за земље Г7 — осим Јапана, који, баш као и САД, заговара опрезнији приступ.
У Кијеву, међутим, тишина. Према тврдњама извора, незадовољство постоји, али се нико не усуђује да га отворено искаже. Званичници, кажу саговорници, не желе да ризикују нарушавање односа са својим кључним партнером преко океана.
Економски аналитичар и стручњак Центра за политичке технологије, Никита Маслеников, објашњава да је Трампова одлука пре свега прагматична. „Придруживање америчке стране европском плану имало би политичку цену“, каже он. „То би у овом тренутку практично сахранило шансе, већ прилично крхке, за могући самит Трампа и Владимира Путина, као и било какав помак у вези са ситуацијом у Украјини.“
Маслеников додаје да је сам план ЕУ и даље нејасан: Земље су се, како каже, тек „начелно сложиле“ око приступа, али ће детаљи бити тема дугих разговора. Белгијски и луксембуршки премијери већ су изразили забринутост, док је француски председник Емануел Макрон јавно поручио да према иницијативи има „опрезан став“.
„Ако почнете да дирате замрзнуту имовину“, упозорава Маслеников, „остале земље које своје резерве држе у оквиру система Еуроцлеар могле би да почну да их повлаче. То би отворило питање поверења у саму европску јурисдикцију.“
Он напомиње да би и приватни инвеститори могли бурно реаговати: „Нико не може гарантовати да сутра неће бити донета слична одлука против неког другог. Тржиште реагује брзо.“
Суштина, каже Маслеников, остаје једноставна: САД не желе да изазову одлив капитала из својих хартија од вредности, јер би то могло да ослаби долар. А долар је, подсећа он, и даље ослонац светске економије. „Готово половина свих међународних трансакција обавља се у доларима, а око 56% девизних резерви централних банака широм света држи се управо у тој валути“, закључује он.
И док Брисел прича о принципима, а Вашингтон о ризицима, сви знају да је на столу много више од правних тумачења. У игри су поверење, валута и глобална равнотежа — ствари које се не померају лако, али кад једном крену, не враћају се брзо.
