Прочитај ми чланакПад подршке владајућим партијама у централној и источној Европи последњих година показује изненађујуће сличан образац: власт не губи нужно због масовног одлива својих бирача, већ зато што опозиција успева да мобилише нове.
На то указују и подаци које је објавио на мрежи X политиколог Александар Ивковић, поредећи изборе у Северној Македонији 2016, Црној Гори 2020, Пољској 2023. и Мађарској 2026. године.
„Оно што се десило свугде, уз уважавање донекле различитих нивоа хибридизације режима, јесте да је опозиција сустигла или претекла власт више на основу значајног повећања излазности него пада апсолутног броја гласова владајућих партија. С тим што је негде, на пример у Црној Гори, управо тих 10% умањења у апсолутним гласовима направило промену математички могућом“, навео је Ивковић.
У свим тим случајевима, владајуће партије бележе пад апсолутног броја гласова – од релативно умереног у Северној Македонији и Пољској, до драматичног у Мађарској.
Ванредни парламентарни избори у Северној Македонији 2016. одржани су након дубоке политичке кризе изазване афером прислушкивања и масовним протестима.
ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског освојио је око 454.000 гласова и тесну предност над СДСМ-ом Зорана Заева, али је изгубио значајан део подршке у односу на претходне изборе.
Иако је формално победио, ВМРО није успео да формира владу – што је био кључни преокрет. Опозиција је, уз подршку албанских партија, искористила повећану мобилизацију бирача и преузела власт. Овај случај показује да чак и релативно мали пад гласова може бити довољан ако се политички контекст промени.
Сличан образац виђен је у Црној Гори 2020. године. Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића освојила је око 143.500 гласова (35%), али је изгубила власт први пут од увођења вишепартијског система.
Кључ није био само пад ДПС-а, већ обједињавање опозиције у три колоне и висока излазност.
Како Ивковић примећује, управо тих око 10% губитка у апсолутним гласовима учинило је промену математички могућом, али без раста опозиције то не би било довољно.
На изборима у Пољској 2023. десио се још израженији парадокс. Владајући ПиС, чији је лидер Јарослав Качињски, освојио је највећи број гласова, чак 7,64 милиона или 35,38%, али је изгубио парламентарну већину.
Огроман одзив бирача, један од највећих у новијој историји земље, омогућио је опозиционим партијама да заједно формирају владу Доналда Туска.
Најновији пример долази из Мађарске, где је Фидес Виктора Орбана доживео озбиљан пад подршке.
„Орбан је баш лоше прошао, с тим што бих ја делом то приписао врло специфичним околностима избора 2022, који су одржани пар недеља након почетка рата у Украјини и на којима су они јако добро искористили сентимент ‘боље да сад ништа не мењамо’ да заправо повећају број гласова у односу на 2018. У односу на 2018. губитак апсолутних гласова Фидеса је 12,9%, што је вероватно реалније“, навео је Ивковић.
