Хаотичан бирачки списак је израз хаотичног стања у држави симуларкума и симулација са све тежим последицама. Чудно за земљу у којој живи народ који се дичи Теслом, Пупином, Миланковићем.
Бирачки списак у Србији пружа велике могућности манипулацијама на изборима а тиме и вољом грађана. Сумњиво је да владајући режим у Србији годинама избегава темељну ревизију овог списка, правдајући се разлозима који разум не може да прихвати. Ако би и пристали да се организује овај посао, онда би да он траје у недоглед. Та једначина нема непознате. Владати заувек. Крити се иза демократских начела, а овладати вештином дописивања и збрајања гласова непостојећих бирача. Све остало што се предузима мора да личи на политичке акције које су примерене демократском поретку.
Зато треба разумети одлуку политичких снага које се супростављају недемократском устројству, да дијалог нема никаквог смисла са онима који не намеравају да се руководе демократским заповестима слободне воље грађана, власти народа, од народа и за народ, и смењивости власти. Можемо да причамо, али ми да владамо. Ви ћете добити део колача, ући ћете у парламент и добити све што уз то иде, опис је платформе режима за дијалог. Да је аутократски режим владао изузетно демократски за ових четрнаест година, несагласно је са демократским принципима да влада даље. И док је мањинску Србију задесила сласт каквој се нису надали ни у најлепшим сновима, већина грађана тај период доживљава као тешку ноћну мору.
Оде нових петнаестак година, поред оних осталих. А животни век је кратак. Не живи човек попут Метузалема па да прихвати да му је педесетак година потрошено на муку, невољу, борбу и ишчекивање. Због тога је неопходно постизање консензуса опозиције да се до слободе дође убрзаним али систематичним, легалним и морално оправданим корацима. Бирачки списак је први од тих корака.
Скоро милионска разлика између уписаних бирача у бирачки списак и стварног броја бирача је лако доказива. Али, ситуација је још поразнија јер у укупан број становника у Србији (6.647.003) улазе и лица која нису држављани Србије, а припадају категорији уобичајеног становништва. Поред држављана Србије ова категорија обухвата и стране држављане са уобичајеним местом становања у Србији а који немају и српско држављанство. То су највећим делом пунолетна лица што значи да је проценат учешћа броја бирача према Јединственом бирачком списку у укупном становништву Србије већи од 98,1%, колико је евидентирано 2023. године. Да ли он сада премашује 100% не знамо, али могуће.
На још једну околност треба обрати пажњу. Управо на лица која живе у дијаспори. Део њих је евидентиран кроз попис становништва у Републици Србији. Истовремено се та лица придружују бројчаној калкулацији грађана Србије који живе у другим државама. Дакле, без обзира што се налазе у српском попису становништва, они којима одговара, истовремено калкулишу са њиховим бројем у иностранству. Поједностављено, на два места.
Срби са Косова и Метохије се налазе у бирачком списку, али је питање да ли је тај број исправан. Они су 2011. године придружени Јединственом бирачком списку Србије када су обједињени ранији локални бирачки спискови у једну централну електронску евиденцију. Први пут је тај списак коришћен на изборима 2012. године. Међутим, и у овом делу имамо право да сумњамо у његову веродостојност. Зашто? Од 2012. године до данас се наставило исељавање Срба са Косова и Метохије, а нарочито приликом потписивања Бриселског споразума 19. априла 2013. године, Вашингтског споразума 04. септембра 2020. године, прихватањем Француско-Немачког плана за Косово 27. фебруара 2023. године и Охридског споразума 18. марта 2023. године. И овај пример потврђује дуплирање евидентираних лица која се налазе у Јединственом бирачком списку Србије јер се пребивалишта истих грађана воде на подручју Косова и Метохије али и Ребублике Србије. Колико их је – није познато. А могло би бити.
Тачно је да се број пунолетних грађана Републике Србије по попису из 2022. године не може поистоветити са бројем бирача. И то је јасно. Али, онима којима је у интересу да бирачки списак има већи број од стварног броја бирача, не иде на руку ни ова чињеница. Како смо једноставно уочили, број бирача као држављана Србије је мањи од укупног броја пунолетних грађана евидентираних кроз попис становништва јер су у ту категорију интегрисана и лица без бирачког права пошто немају држављанство ове земље.
На први поглед бирачки списак у Србији је велика заврзлама и чини се да није могуће доћи до апсолутног броја бирача као основне претпоставке легалности и легитимности избора. Хаотичан бирачки списак је израз хаотичног стања у држави симуларкума и симулација са све тежим последицама. Чудно за земљу у којој живи народ који се дичи Теслом, Пупином, Миланковићем. Зар људи данас не решавају успешно многе тајне ове планете и свемира, да би се у једном друштву спотакли око броја бирача? То друштво није уређено, а неуређеност се потхрањује оним механизмима који човекову свест и савест претварају у све оно што је њихова супротност. Чак ни искривљени одраз у огледалу, него ентитет коме је одузет луксуз мишљења, закључивања и моралности.
Апсолутни број бирача не можемо утврдити. Тешко то полази за руком и другима. Али можемо установити приближан број бирача у Србији који је прихватљив. Не постоји математичка формула која ће омогућити да збрајањем претпостављене величине и апсолутне величине, добијемо величину коју ћемо именовати асполутна тј. неупитно истинита. Због тога се морамо потрудити да пронађемо оптимално решење. То је много лакше него изумети струју, телефон, интернет или лек за неку болест. У тексту који се бавио вишком бирача у бирачком списку Србије, навео сам метод који предлажем и за који сматрам да је тренутно најмање штетан а највише прихватљиво решење. Заправо, не видим ни најмању штету од њега.
Кораци поступка:
а) Постојећи Јединствени бирачки списак Републике Србије користити само у делу евиденције бирача са Косова и Метохије уз прецизно утврђивање лица са правом гласа који се настанио на подручју Србије без ове српске аутономне покрајине. Како се не би поновило дуплирање лица у новом бирачком списку.
б) У нови бирачки списак евидентирати број пунолетних грађана са бирачким правом, односно, издвојити из њега лица која нису држављани Републике Србије, а што је садржано у званичним документима пописа становништва 2022. године.
ц) Том броју придодати број бирача који живи у дијаспори и који се на последњим изборима пријавио за учешће на њима у некој од држава у којима су настањени. Пошто је део држављана Србије који живи у дијаспори ушао у број укупног становништва у Србији, и како један број њих долази у Србију за време избора да гласа, једино решење да се дође до правичног броја у овој категорији гласача јесте интегрисање броја пријављених грађана из дијаспоре за учешће на српским изборима али у држави у којој живе и раде. На изборима 2023. године број тих лица је износио 39.270.
Уколико парламентарни и председнички избори у Србији буду одржани нпр. 2027. године, овај број грађана из дијаспоре који се пријавио за учешће на првим претходним изборима, улази у бирачки списак. Да ли на претпостављеним изборима 2027. године може учествовати већи број држављана Србије из дијаспоре, односно, они који се нису пријавили за претходне изборе? Да, та лица имају право гласа уз потврду о српском држављанству. Укупан број лица која живе у дијаспори и који би учествовао на изборима 2027. године, би био број бирача дијаспоре који се интегрише у бирачки списак за прве наредне изборе.
На овај начин Јединствени бирачки списак Републике Србије би избегао највећи део замки које крије неутемељена калкулација бројем лица са правом гласа који живе у дијаспори, као и оних који потичу и/или живе на Косову и Метохији. А која исходи у манипулацију бројем бирача, изборима, изборним правом и норматизованим демократским начелима.
Демократски принципи не темеље државу и друштво на већој вештини преваре, него на владавини која израста на слободно израженој вољи грађана и која је одговорна грађанима.
Преведимо овај метод на познате бројке, па ће нам бити још јаснији.
– ПГ = број пунолетних становника Србије по попису из 2022. године.
– СГ = број пунолетних становника Србије без држављанства Републике Србије по попису из 2022. године.
– БС = стваран број лица као пунолетних грађана Србије са правом гласа по попису из 2022. године.
– БД = број регистрованих бирача на последњим изборима који живе у дијаспори.
– С = укупан број стварних бирача у Србији.
По последњем попису број пунолетних грађана Србије је износио 5.492.020. Број држављана Србије који живи у дијаспори и који се пријавио за учешће на изборима у Србији, а који гласа у држави у којој живи, износио је 39.270. Исти попис је евидентирао 33.509 страних држављана који живе у Србији али немају српско држављанство.
Прво морамо израчунати број бирача који су настањени у Србији:
БС = ПГ – СГ: 5.492.020 – 33.509 = 5.458.511
БС = 5.458.511
Следећи корак подразумева да се стварном броју бирача који живе у Србији, дода број бирача у дијаспори, и тако ћемо добити укупан број стварних бирача Републике Србије:
С = БС + БД: 5.458.511 + 39.270 = 5.497.781
С = 5.497.781
Овај поступак је једноставан и уколико се добро организује може за два до три месеца бити завршен уз поштовање свих методолошких норми. Ко да га обави? Наши дипломирани студенти на истинским универзитетима који су кажњени због своје стручности, знања и претпостављеног поштења. Ено их по српским пијацама, трговинама, месарама или страним фирмама где раде физичке послове за које не треба средња школа. Познаћете их по лепоти, говоре неколико страних језика и труде се да задрже макар и тај посао да би преживели. Знаш ли народе како ти живи најобразованија младост? Како би Лане Гутовић рекао: ’’Зна народ!’’
Зоран М. Николић
Аутор је редовни професор универзитета
(Данас)
