Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић дао је себи у уторак, 28. јануара, рок од десет дана, да „опипа“ јавно мњење, ослушне реакције опозиције, студената и свих осталих делова друштва који учествују у најмасовнијој побуни у новијој историји Србије, те донесе одлуку о томе да ли ће да покуша да реши друштвену кризу новим изборима или избором новог мандатара.
Имајући у виду да је овог пута став највећег дела побуњених друштвених категорија о изласку на изборе без промене изборних услова – једногласан – и да никако не долази у обзир, односно да се режим вероватно не би суочио само са бојкотом него и физичким блокадама одржавања избора, извесније је да ће Вучић одустати од уобичајног начина решавања кризе и одабрати другу опцију – избор новог мандатара.
– У некаквој редовној ситуацији, мислим на ситуације у којима су се одвијале претходне кризе, Српска напредна странка је такве врсте проблема увек решавала изборима. Реферисаћу на последње парламентарне изборе који су расписани након оружаних инцидената у Бањској, када се притисак на СНС, и домаћи, али посебно међународни појачао – каже за Данас Дејан Бурсаћ, истраживач Института за филозофију и друштвену теорију.
Дакле, они такве ситуације решавају изборима, а избори се сведу на референдумску форму – за или против Александра Вучића, додаје.
– СНС на изборима има предности које друге странке немају, у приступу медијима, институцијама, употреби државног новца, финансирању, и слично. Онда они победе на таквим изборима, добију легитимитет, а све оно претходно, афере, проблеми…, све се заборави – напомиње он.
Рекао бих да је њихов први импулс да иду на изборе, каже даље, али, истиче истовремено и специфичност тренутка.
– У овој актуелној ситуацији, нисам сигуран колико им је то паметно решење јер могу да дођу у пат позицију, у којој ће, пре свега, студенти, а затим и опозиција, као и велики део друштва, рећи да одбијају те изборе, да не желе да изађу на њих, да их „бојкотују“. Тако би, уместо механизма за разрешење друштвене кризе, дошли у ситуацију да Вучић заврши са некаквом шарадом од избора, која ће само продубити друштвене поделе. Ти избори би се окончали тако што би на њима практично учествовала само једна странка и њени сателити – објашњава Бурсаћ.
– И, на крају, значајан број грађана би такође те изборе бојкотовао. Мислим да је Вучић ближи одлуци да постави новог мандатара. Дилема је сад ко ће то да буде. Мора бити неко помирљив и неко ко ће покушати да смири ову друштвену ситуацију, а са друге стране, мора да буде неко ко ће задовољити и СНС. Дакле, да закључимо, верујем да ће Вучић одабрати друго решење, а видећемо у којој форми – закључује Дејан Бурсаћ.
Назначимо, опозиционе странке су готово хорски, истог тренутка када је Милош Вучевић дао оставку на место председника Владе, саопштиле да излазак на изборе за њих никако није опција, бар не пре драстичне и дубинске промене изборних услова.
