Прочитај ми чланакАлександар Вучић, председник Србије готово годину дана одбија да распише парламентарне изборе, а сада ничим изазван најављује да ће уз парламентарне, можда бити одржани и председнички избори, на којима он по Уставу нема право да се кандидује. Саговорници Данаса сматрају да је скраћивање председничког мандата још један Вучићев маневар којим планира да своју власт препакује, али и да истовремено ослаби противнике режима који би морали да воде две паралелне изборне кампање. Суштински, деградација важности председничке трке одговара Вучићу.
*То би био ултрамаратон за противнике режима
„Ушли смо у изборну годину и најкасније у року од годину дана имаћемо изборе“, објашњава Вучић и додаје да сада остаје да се припреме избори и да се види ко ће на њима учествовати, колико листа и који кандидати.
Додуше, није то први пут да председник Србије спомиње скраћивање свог мандата. Било је ту и наговешајтаја да ће се повући из активне политике након што му мандат истекне, али сви ти наговештаји представљали су само испипавање пулса народа. Тако, наводе саговорници Данаса треба схватити и ову његову последњу најаву о спајању председничких и парламентарних избора. Њима свакако могу бити придодати и локални избори у појединим градовима, чиме би трка његових противника, који немају ресурсе и новац могла да личи на ултрамаратон.
*Вучићу је лакше да трчи парламентарну трку непосредно него посредно
Политички консултант Душан Миленковић сматра да би председнички избори могли бити замка и да зато Вучић кокетира са том идејом у јавности.
„Истодневни председнички и парламентарни избори би представљали замку зато што би пред антирежимски фронт поставили два извесна сценарија – или заједничка стратегија (не само координација) и победа, или свако своје и пораз. А овај фронт још увек нема ни координацију“, наводи Миленковић.
Према његовим речима Вучићу је лакше да трчи парламентарну трку непосредно него посредно, а антивучић фронт нема луксуз да занемари председничке изборе, али ни капацитета да се превише фокусира на њих.
„Суштински, деградација важности председничке трке одговара Вучићу, док антирежимски фронт мора много да размишља и договара како би остварио максималан резултат на најважнијим изборима (парламентарним), и да истовремено омогући себи победу у другом кругу председничких избора“, истиче политички консутант.
Наши саговорници напомињу да Вучић свакако неће бити кандиат на тим председничким изборима, али ће он, и за ту председничку трку ако затреба позајмити свје име. Уосталом, когод буде председнички кандидат, биће његова марионета.
*Вучићев мотив је да буде носилац парламентарне листе
„На први поглед могло би се рећи да је ово класичан маневар спајања избора где би име Александра Вучића било на свакој листи. Но, за тако нешто није потребно расписивање председничких избора, јер СНС нема проблем да стави име чак и на листу за месну заједницу“, наводи за Данас Бојан Вранић.
На питање који је онда председников мотив спајања избора , наш саговрник одговара да једино што се може у датом тренутку тумачити као мотив јесте Вучићева амбиција да буде председник владе односно да буде носилац парламентарне листе.
„Самим тим СНС би изашао у најјачем могућем саставу против студентске листе и евентуално уједињене опозиције са друге стране“, примећује Вранић.
*Подгревање наде грађана да ће се у реалном року изборно ратосиљати Вучића
Саговорници Данаса оцењују да је Вучић свестан две битне ствари. Прво, да је већина грађана Србије против њега. Друго, да је протесни ентузијазам народа донекле опао без обзира на начелно нарасла антирежимска опредељења, док је режим упоредо ојачао интересне и системске полуге на чијем функционисању базира продужетак своје све нелегитимније владавине.
„У таквим околностима наш спин диктатор полази од тога да му се највише исплати да док системске дизгине држи чврсто, вербално смирује грађане подгрејавајући наду да ће га се у реалном року изборно ратосиљати. Томе погодује прича о неизоставном организовању парламентарних, а можда и председничких избора до краја године. Циљ је да многи помисле: када смо га већ толико трпели, истрпећемо га до краја године, само је битно да и он онда оде.“, објашњава Драгомир Анђелковић, политички аналитичар.
Помињање председничких избора, како додаје, на то асоцира, док парламентарни само указују на могућност сукцесивног ограничавања власти Александра Вучића и трасирање терена за његов одлазак у другој фази.
„Да ли лидер владајуће СНС политичке мафије уистину планира да се повуче из политике у наредних годину-две дана како би избегао даље компликације по себе и своје окружење, или купује време док разматра (гео)политичке околности и анализира да ли је у стању да препакује свој лични режим и после 2027. – то је посебно питање. Прича о изборима је свакако и у функцији дефинисања одговора на њега, али примарно служи томе да релаксира грађане да би Вучић са екипом мирно завршио мега ЕКСПО пљачку Србије, односно нешто мању али такође велику превару „Београд на води 2“, напомиње политички аналитичар.
*Тобоган за меки одлазак са власти
Анђелковић додаје да док се грађани надају изборним променама, врх владајућег картела планира да ојади Србију, и ако му то прође, а спољни и унутрашњи притисак попусти, да настави да је експлоатише са позиција власти, док буре буде држало воду.
„Ако му околности, ипак, не буду ишле на руку припрема терен да му избори буду тобоган за мек одлазак са власти, што такође Вучић не планира да се деси преко ноћи већ уз натезања и прелазну владу 2027. У свему томе помињање скраћивања његовог мандата је нека врста политичке шарене лаже како би народ Србије поново био преварен. Битни друштвено-политички фактори који се противе режиму, на то не би смели да наседну и опусте се, наивно чекајући да прихватљиви расплет кризе буде подарен Србији, од стране њеног узурпатора“, поручује Анђелковић.
Напомиње и да је без обазирања на Вучићеве приче о изборима, време је да се покрене нови велики талас протеста и других притисака на злокобну власт. Само активном борбом против ње, а не калкулацијама око тога да ће она на крају нешто релативно нормално сама да уради да би се прилике смириле, могуће је нешто позитивно постићи.
*Јавност затрпана разним терминима избора
Истраживач Демостата Миломир Мандић подсећа да није први пут да се спомиње спајање ,али и термини избора.
„Председник и представници власти најављивали су разне термине могућих парламентарних избора од краја 2025, па на пролеће 2026, па до краја 2026.године…Сада се помињу и ванредни председнички избори заједно са ванредним парламентарним, до краја 2026, но пракса нам казе то не мора тако и бити. Јавност је једноставно затрпана разним терминима могућих избора“, истиче Мандић.
Према његовим речима ова најновија најава предсеника може се тумачити и као покушај тестирања јавности око ове теме, а она ће се свакако наћи у испитивањима јавног мњења каја се већ раде .
