Pročitaj mi članakRezultati istraživanja o percepciji korupcije organizacije Transparentnost - Srbija pokazali su da 27 odsto građana misli da je nivo korupcije veoma povećan, 23 odsto ispitanika kazalo je da je malo povećan, 35 osto smatra da nije bilo promena u odnosu na raniji period, a 12 odsto je ocenilo da je korupcija u padu.
Програмски директор Транспарентност Србија Немања Ненадић казао је на конференцији у београдском Медија центру да ранијих година, када су спровођена слична истраживања, корупција није била препозната као највећи проблем у земљи, али да се та ситуација променила и да је 22 одсто испитаника оценило ту појаву као највећи проблем у Србији.
„Грађани раније нису наводили корупцију као највећи проблем већ је заузимала од трећег до петог места. ЦЕСИД је 2021. године радио истраживање када је 19 одсто људи сматрало да је корупција распрострањена, а овогодишње истраживање показује скок на 41 одсто“, навео је Ненадић.
По његовим речима, испитаници су имали оптимистичне прогнозе па је њих 28 одсто казало да сматра да ће се наредне године ниво корупције смањити.
Казао је да су вероватно акције хапшења које су спровођене претходних месеци утицале на такав резултат истраживања.
„Питали смо грађане шта мисле о Стратегији за борбу против корупције. Велики број грађана не зна ни да та стратегија постоји (29 одсто), а 33 зна да постоји, али сматра да се не примењује, док је 16 одсто рекло да тај документ доноси резултате“, додао је Ненадић.
Члан Управног одбора Транспарентност Србија Златко Минић казао је да су испитивани и ставови грађана о факторима који негативно утичу на рад тужилаштва.
„Око 71 одсто сматра да та установа не гони оне који имају политичку моћ, а око 56 одсто људи мисли да тужилаштво нема довољно самосталности у раду“, додао је Минић.
Истраживање је спроведено у периоду између 13. и 24. марта 2025. године на територији Србије без Косова и Метохије, а одговори су прикупљени телефоном и теренским радом.
Истраживање је за потребе Транспарентности спровео Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) на репрезентативном узорку од 1.000 пунолетних грађана Србије.
