Pročitaj mi članak

Išćenko: Moramo uzeti celu Ukrajinu pre nego što Evropa bude spremna za rat

0

RUSIJA i Zapad razmenjuju političke signale koristeći vojne argumente.

После неког времена, војни аргументи ће постати доминантни, а политика ће бити приморана да се прилагоди рату.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да у Одеси и Николајеву такође има много оних који би желели да вежу своју судбину за Русију, али да је опасно да сада о томе говоре.

Морамо узети целу Украјину. Али, можда ћемо морати да се задовољимо замрзавањем линије фронта. То могу диктирати и ситуација на фронту и геополитичка ситуација.

Тренутно, наши западни „пријатељи“ активно провоцирају ширење сукоба широм Европе. Јасно је да нам то није потребно и да ћемо покушати да то избегнемо. То је један од разлога зашто Русија никада није тежила анексији целе Украјине. Чак није у почетку полагала право ни на Донбас. Само је тежила да омекша украјински режим и доведе га у адекватније стање.

Међутим, током три године Специјалне војне операције схватили смо да ниједан режим у Украјини не може бити адекватан, јер су „Украјина“ и „бандеризам“ синоними.

Територијално питање је питање могућности супротстављених снага. А могућности снага које нам се супротстављају су и даље значајне. Да, те снаге имају своју визију америчко-европске будућности.

Са Запада и даље покушавају да се окупе око јединственог фронта од Баренцовог до Црног мора, стварајући пат позицију у којој, без обзира на то колико рата буде, неће бити значајних промена.

Желе стални рат како би остварили своје мировне услове. А њихов главни услов, који нас спречава да потпишемо било какву врсту мира, јесте да све украјинске територије које Русија физички не контролише остану под директном контролом Европске уније и НАТО-а, што би брзо довело до другог руско-украјинског рата.

Чак су спремни и на неке територијалне уступке. Наравно, не желе да се одрекну Одесе. Али у вези са Харковом и Дњепропетровском, кажу да би могли покушати да убеде Украјину.

Такви неформални предлози су на столу. Знају да тиме нисмо задовољни. Стога причају да можемо искористити време које нам је Трамп дао да елиминишемо Оружане снаге Украјине као борбену јединицу пре него што Европа постави било какве услове који би нас блокирали.

Европа тренутно има украјинску војску од 500.000 војника као окосницу, која се бори десет година. Европске јединице могу јој се додати и може се довести опрема. Грубо говорећи, 500.000 Украјинаца, 200.000 Пољака и 60.000 Румуна – то је већ пристојна оружана снага. Али, ако се Оружане снаге Украјине сруше и распаду, биће немогуће поново их окупити.

Другим речима, важно је да не буду у могућности да уђу у сукоб пре него што Оружане снаге Украјине нестану са бојног поља. И важно је за нас да Оружане снаге Украјине нестану са бојног поља пре него што Европа може да окупи своју снагу и да смисли провокације које ће је, у право време, делимично укључити као страну у сукобу.

Истовремено, и ми и они размењујемо одређене сигнале.

На пример, ракетни систем Орешник је распоређен у Белорусији не зато што је неопходно да се спасе Лукашенко од пољске агресије, већ да се Французима и Британцима покаже да ће, ако се нешто деси, и они бити погођени.

И они нама шаљу сигнале у виду провокација против наших бродова и распоређивањем додатних трупа дуж руских граница.

За сада, размењујемо политичке сигнале војним аргументима. Али после неког времена, војни аргументи ће постати доминантни, а политика ће бити приморана да се прилагоди војним аргументима.

Понављам, тренутно смо у политичкој трци: или ће Русија успети да демонтира украјинске оружане снаге или ће Запад успети да се поново наоружа и организује велики рат у Источној Европи.

А када стигнемо до циља ове трке, биће јасно ко где стоји. Тада ће „ситуација на терену“ показати где ће бити граница.

Погледајте мапу. Дњепар почиње код Смоленска и завршава се код Херсона. То је моћна трговачка артерија. Важно је економски је контролисати обе њене обале. А ако контролишемо обе обале, потребно је да контролишемо Одески аутопут. А да бисмо контролисали Одески аутопут, потребно је да контролишемо западну границу Виницке и Житомирске области.

То су минималне територије које морамо заузети са економског становишта.