Pročitaj mi članakRusija se ne bori s pobunom u Lavovu. Poslije skoro četiri godine rata, ruska vojska se bori za kontrolu nad Pokrovskom, gradom u oblasti Donjecka
Седамнаестог децембра 2021. Москва је објавила предлог Споразума о мјерама за очување безбједности РФ и држава чланица НАТО-а, у ком се поред осталог наводи:
Учесници [РФ и НАТО] се обавезују да не стварају услове или ситуације који би могли представљати или бити сматрани пријетњом националној безбједности других Учесника.
Учесници искључују употребу ракета средњег и кратког домета земља-земља распоређених у областима из којих би могли гађати циљеве на територији других Учесника.
Учесници државе-чланице НАТО обавезују се на одустајање од даљег ширења НАТО, у том смислу и укључења Украјине у своје чланство, као и других држава.
Учесници државе-чланице НАТО обавезују се на одустајање од вођења било каквих војних дејстава на територији Украјине, као и других држава Источне Европе, Закавказја и Средње Азије.
Четири дана потом, на састанку с Министром одбране, предсједник РФ Владимир Путин рекао је да је Москва спремна да дјелује на заштити кључних безбједносних интереса и спречавању да амерички ракетни системи, који се корак по корак приближавају руским границама, буду употребљени у Украјини:
„Буде ли се та инфраструктура кретала даље, и ракетни комплекси САД и НАТО се појаве у Украјини, вријеме њиховог долета до Москве скратило би се на седам до десет минута, а при распоређивању хиперсоничног оружја на пет. То представља најозбиљнији изазов нашој безбједности.
[…]
Изложили смо предлог којим се искључује даље ширење НАТО на исток, као и распоређивање нападачког оружја у државама у нашем окружењу… Неопходне су нам дугорочне, правно обавезујуће гаранције.
[…]
У случају продужења јасно агресивне линије западних колега, предузећемо адекватне војно-техничке мјере као одговор, и жестоко реаговати на непријатељске кораке.“
Како је и обећала, Русија је предузела војно-техничке мјере пошто је НАТО одбацио споразум.
У свом обраћању 24. фебруара 2022. поводом почетка Специјалне војне операције у Украјини, Путин је објаснио да „војно присуство [НАТО] на територијама које се граниче с Русијом, дозволимо ли да се настави, трајаће деценијама, можда и заувијек, стварајући све већу и потпуно неприхватљиву пријетњу по Русију“. Војна интервенција била је неопходна ради одвраћања НАТО од даљег ширења на исток, које би представљало пријетњу по само постојање Москве:
„Не можемо пасивно посматрати такав развој догађаја, ништа не предузимајући. То би било апсолутно неодговорно.
[…]
Понављам: дјелујемо у самоодбрани од створених пријетњи и од још веће опасности од тренутне.“
Путин је завршио обраћање обећањем да ће Русија „тренутно одговорити“ на свако спољње уплитање у СВО. Било какав државни или страни играч ухваћен у покушају да спријечи Москву у заштити својих легитимних безбједносних интереса у Украјини „суочиће се с посљедицама… какве није видјео у читавој својој историји“.
У скоро четири године од ових Путинових порука НАТО је примио још два члана и претворио Украјину у базу за свакодневне нападе на руску територију. Оружје којим се напади изводе непрекидно расте по домету и ударној моћи. Прошлог мјесеца Кијев је добио овлашћење од Вашингтона за употребу америчких ракета дугог домета за ударе по дубини руске територије.
Коментаришући такав развој догађаја на овогодишњем скупу Валдај у Сочију, Путин је рекао да је у искушењу да Финској одговори непристојним гестом руком на њено учлањење у НАТО, али да се суздржава због дама у публици.
Подједнако незадовољство изразио је и у погледу одобрења Кијеву из Вашингтона да употребљава америчке ракете, уз помоћ америчког особља за руковање, за нападе на Русију с територије Украјине. Такве нападе Москва би сматрала „новим степеном ескалације“ који би нашкодио америчко-руским односима.
„Да ли би то нашкодило нашим односима, кад видимо свјетло на крају тунела? Наравно“, рекао је Путин.
Ко би и помислио да ће Путин давати такве изјаве више од три и по године пошто је објавио почетак СВО, обећавајући историјски невиђене посљедице по сваког ко буде интервенисао на страни Украјине. Испоставља се да је престижни руски Клуб Валдај – исти овај на ком је Путин јуче говорио – предвидјео управо тај сценарио.
У тексту објављеном новембра 2021, три мјесеца прије покретања СВО, Иван Тимофејев, директор програма Клуба Валдај, истраживао је вјероватне исходе руске војне интервенције у Украјини.
Тимофејев је замислио сценарио по ком би руске снаге удариле на Украјину из више праваца истовремено. Уз премоћ у ваздуху, руска војска би или опколила украјинске јединице на истоку или их натјерала на повлачење на запад Украјине. Кијев би био проглашен главним градом руске Украјине, што би укључивало потпуно ослобођени Донбас:
„Русија би признала нову државу… чиме би се неколико историјских проблема ријешило једним потезом. Непосредна пријетња југозападној граници била би отклоњена. Била би обезбијеђена потпуна контрола на Азовским морем и копнени коридор до Републике Крим. На карти би се појавиле двије украјинске државе, од којих је једна ʼпријатељска и братскаʼ.“
Варијација овог сценарија укључивала је преузимање контроле над читавом Украјином, иако је Тимофејев сматрао да би то довело до дуготрајнијих побуна украјинских националиста.
Крајњи закључак програмског директора Валдаја је да војна интервенција у Украјини неће ријешити кључна безбједносна питања Москве. Напротив – војна операција с циљем одвраћања даље агресије НАТО вјероватно би погоршала већ постојеће проблеме:
„Такав војни сукоб вјероватно се не би окончао јасним споразумом. Побједа над украјинском војском неће довести до брзог мира. Рат би се могао претворити у дуг и тром сукоб, нарочито ако дио територије (на примјер Западна Украјина) остане под контролом украјинске војске.
Сукоб ће неминовно довести до оштрог заокрета у приступу снабдијевању Украјине модерним моделима наоружања и војне опреме. У Сједињеним Државама и на читавом Западу нова ситуација сматраће се хитним случајем и користиће се сва могућа средства за опремање украјинске војске. У овом случају биће снабдјевени свим могућим конвенционалним оружјем. Војна помоћ Запада великих размјера развући ће сукоб.
[…]
Другим ријечима, трошкови могућег рата знатно превазилазе добити… [Рат] не би ријешио кључне безбједносне проблеме, а створио би много нових.“
Нажалост, песимистичка процјена Тимофејева била је сувише оптимистичка.
Русија се не бори с побуном у Лавову. Послије скоро четири године рата, руска војска се бори за контролу над Покровском, градом у области Доњецка. Претпоставимо ли да ће Покровск бити узет, руска војска мораће се потом окренути главним упориштима Украјине у Донбасу: Краматорску, Славјанску, Друшковки и Константиновки. Потом ће бити неопходно заузети Запорожје и Херсон, главне градове руских области тренутно под окупацијом украјинских оружаних снага. Онда Харков. Онда…
Другим ријечима, има још доста посла нада ли се Москва постизању, као минимум минимума, најгорег сценарија у Украјини по процјени Клуба Валдај.
