Прочитај ми чланакУслед рата између САД и Ирана, који би могао да потраје дуже него што је предвидео онај ко га је планирао, погођене су њиме и земље региона Арапског залива.
Случај Уједињених Арапских Емирата и његовог суперлуксузниг центра Дубаија, посебно је у фокусу светске јавности због тога што је постао легитимна мета Иранске револуционарне армије и њених ракетних напада. Јер Дубаи је светско стециште лагодног живота, „база“ милијардера и центар разврата у коме станују велики нарко-босови, прогоњени мафијаши, елитне проститутке и разне фракције обавештајних заједница највећих земаља света.
Ту се налазе и неке од највећих инвестиција криминалне елите из Србије, ту су и бројне некретнине српског диктатора и његових експонената, његових дилера дроге и оружја, првих сарадника и криминалних банди које су годинама уназад биле у служби његовог режима. Рат у Ирану и ракете на најликсузнији града на свету, тешко су погодиле и српске министре Гашића и Малог, те „добитнике транзиције“, попут „кума“ Николе Петровића, Жељка Митровића, и бројних других којима је највећа потпора био одлазећи режим српског диктатора. После рата у Ирану, више ништа неће бити исто.
Непосредно након почетка рата америчке војне силе са режимом ајатолаха у Ирану, у истрази коју су водили ОЦЦРП (формално се води као међународни невладин Пројекат за извештавање о организованом криминалу и корупцији) и који је скоро две године трагао за стотинама докумената из земљишних књига у Уједињеним Арапским Емиратима (посебну у Дубаију) како би створио досад најдетаљнију слику не само о томе који милијардери поседују некретнине у овом луксузном центру светске декаденције, већ и шта тачно поседују.
Истраживање је дошло до близу стотину некретнина укупне вредности близу милијарду долара, које су у власништву нових мултимилионера из двадесетак земаља са четири континента…Из десет земаља ОЦЦРП има потпуно обрађене податке, остали су још у обради (допуне и корекције).
Некретнине су откривене у склопу пројекта Дубаи Унлоцкед који се темељи на цурењу података и пружа детаљан увид у комплетну базу некретнина у Дубаију, као и информације о њиховом власништву и кориштењу углавном у периоду од 2020. до 2022. године.
Податке је добила и још једна непрофитна организација под именом Центар за напредне обрамбене студије (Ц4АДС) из Вашингтона, која истражује нарко-картеле, међународне злочине и сукобе. Подаци су потом подељени са ОЦЦРП који су координирали истраживачки пројекат са 74 медија у 58 земаља.
Тај и такав Извештај каже да Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) годинама служе као уточиште за вође организованог криминала. Многи криминалци са Балкана, нашли су своју „заветрину“ тамо, а нарко-мафија блиска режиму Александра Вучића пронашла је и свога „кума“ у овој пребогатој арапској држави, извесног Даниела Кихана, вођу нарко-картела за којим је још раније Министарство правде Сједињених Америчких Држава расписало награду од 15 милиона долара.
Министарство правде САД има сва имена његових сарадника у Европи и на Балкану међу којима су и „угледни“ чланови нарко-кланова из Србије, чврсто повезаних да режимом српског диктатора и његовим најближим људима. Док се поједини ухапшени сарадници поменутог Даниела Кихана у Европи и Америци суочавају са најстрожијим мерама безбедности у судницама, он у Емиратима живи слободно, јер та држава одбија захтеве за изручење.
Рат Америке са Ираном који траје, а посебно ракетни напади на делове Дубаија, угрозили су његове послове и и послове његових људи као и велики број некретнина које тамо поседује.
Већ дуго пре рата са Ираном, и спољна политика Емирата постала је сметња влади САД. Феудална породица из Емирата тајно је подржавала Снаге за брзу подршку (РСФ), Јемена, заправо групу масовних убица одговорних за етничко чишћење, а све у циљу заштите својих економских интереса у трговини златом и контроли лука на Црвеном мору. Слични потези забележени су и у Јемену, гдје су Емирати наоружавали сепаратистичке покрете.
Још 2022. године, Канцеларија за информационе технологије и електронску управу Владе Србије потписала је Меморандум о разумевању са компанијом Г42 из УАЕ, који предвиђа сарадњу у области вештачке интелигенције и њен бржи развој у Србији. Документ су потписали директор Г42 „Цлоуд Тецхнологy“ Талал ел Каиси и директор Канцеларије за ИТ Михаило Јовановић, у оквиру инвестиционе конференције која је одржана у оквиру прославе Дана државности Србије у Дубаију те године.
Од тада почиње извоз наоружања и војне опреме из Србије у Емирате, тачније, директно на терен афричких фронтова. На Сајму оружја у Емиратима 2023. године, Вучић је „склопио послове“ и то „личном погодбом“ око извоза оружја у ову земљу, док се нарко-логистика из Србије истовремено (под очлитом заштитом Емирата) увелико договарала са поменутим нарко босом Даниелом Киханом о „великим пословома на Балкану и у Европи“.
Јавности у Србији познато је да „највиђеније“ личности из Вучићеве јазбине, имају „код куће“ велико богатство стечено корупцијом са позиција власти.
Познато је да је, рецимо, Братислав Гашић, као „министар силе“ власник Етно-села, да полуписмена старлета Ирена Вујовић, има некретнине за које се каже у режимским извештајима да су „у власништву породице“, да је имовина Вучићевог кума Дарка Глишића, вредна више милиона евра али се наводно не зна одакле му тај новац, те да је Вучићев мафијашки финансијски „консиљере“ Синиша Мали такође мултимилионер у Србији.
Али, јавност у Србији не зна (или ретко ко зна) да су Братислав Гашић и Синиша Мали власници већег броја некретнина у Дубаију и другде у Емиратима, те да им је од почетка рата између САД и Ирана та имовина постала легитимна мета Иранске револуционарне гарде, као и читава ова мала али стратешки једна од најважнијих регија на свету.
Братислав Гашић и службе које су му потчињене, уз благослов Александра Вучића, годинама уназад у Дубаи шаљу српске старлете и елитне проститутке, као сараднике и доушнике…Кад су новинске агенције 10. јануара 2024. године јавиле да је у Дубаију „трагично настрадала“ извесна Андријана Лазић, „падом са 24 спрата“, брзо су се појавиле и спекулацију о томе да је пала као „жртва провале“ јер је, према тим информацијама, осим што је званично била певачица, по свему судећи била препозната и као сарадник неке службе са Балкана, те је „уклоњена“. Та „нека служба“ могла је бити само једна од „домаћих“.
Међу разним старлетама, певачицама, продавачицама љубави, шверцерима оружја, нарко босовима, корумпираним политичарима, такозваним естрадним цинкарошима и разним полусветоим и протувама свих калибара, Вучићева Србија је у Емирате „делегирала“ и „деташирала“ и канцеларије своје обавештајне заједнице, како би лакше контролисала читав овај подземни и надземни „фоклор“, иначе врло користан за криминалне послове свога режима. До недавно је и било тако, али, у последњих две године, та дружина се полако распадала, онако како се распада и диктаторски режим у Србији.
Такозвани „Вучићеви људи“ који су од пљачке државе створили империје тешке на стотине милиона евра и долара, најчешће су инвестирали у луксузне некретнине у Дубаију, граду који је постао једна од најатрактивнијих дестинација за куповину станова међу пребигатим пробисветима са свих континената. Послови Гашића, Малог, „кума Николе“ (Петровића), Жељка Митровића и бројних других који су нашли своје „склониште“ у Емиратима и тамо „инвестирали“, данас су проблему, и како год да се заврши обрачун САД и Ирана, та „срећна земља“ више неће бити сигурно место за мафију из Србије. Јер, влада САД и њено Министарство правде, преко мреже владиних и невладиних истраживача, очито има намеру да их похвата, похапси а по потреби и некога смакне (у случају да пружи отпор). Многи од њих већ имају стастус особа који чине штету америчким интересима, пре свега нарко-кланови и продавци оружја америчким непријатељима. Вучић лично и његов режим, већ су означени у том смислу.
Дубаи се ових дана нашао у центру пажње светских медија, због безбедносне ситуације услед бомбашких напада, што је додатно подстакло интересовање светске јавности за познате личности које тамо бирала добру локацију у једној од најпознатијих луксузних стаклених кула тачније близнакиње од по 50 спратова повезаних мостом на самом врху.
Међу власницима станова који се налази у згради са отвореним и затвореним базеном, сауном, неколико теретана и биоскопом, нашли су се и већ поменути Синиша Мали и Братислав Гашић, чије некретнине у овом супер-луксузу „чувају“ поједине опскурне личности (проститике, углавном) из разних „ријелити“ полу-порнографских емисија. Кад су се чуле прве експлозије иранских ракета у Дубаију, неколико њих (извесне „госпођице“ Грабовић, Младеновић, Мијатовић) се јавило преко друштвених мрежа, и свака од њих је власница станова који вреде по неколико милиона долара. Ни елитном проституцијом, такав новац ниједна од њих није могла да заради. Али, у улози „покривалица“, за прање новца и као „џокер“ иза кога се прије прави власник, јесте.
Случај Мохамеда Хамдана Дагала у Дубаију баца ново светло на сложену финансијску архитектуру која стоји иза горе поменутих трансфера оружја и војне опреме из Вучићеве Србије на афро-азијско „тржиште“, а у овом случају посебно у рукје паравојних јеменских Снага за брзу подршку (РСФ). Истрага организације „Тхе Сентрy“, заснована на добијеним обавештајним подацима о имовини у Уједињеним Арапским Емиратима, разоткрива трансфере, скривено власништво и токове новца који воде директно до особа под америчким санкцијама.
Према наводима те организације Дагало, у јавности познатији као Хемедти, у марту 2020. године купио је три стана у источном предграђу Дубаија. Некретнине су смештене у близини војне ваздушне базе ал-Минхад у УАЕ.
Иако их је првобитно купио на своје име, станови су у јулу 2022. године продати компанији Продигиоус Реал Естате Манагемент Супервисион Сервицес, регистрованој у Емиратима. У истој згради, налази се и стан-канцеларија неколико дилера оружја из Србије, који се, према информацијама ОЦЦРП „учестало смењују“, а Министарство правде САД до данас није објавило њихова имена из разлога даље истраге. Зна се сигурно да поменуте особе „послују“ са комплетном војном индустријоим Србије.
Не треба заборавити да је Влада Србије на самом почетку 2020. године основала групацију Одбрамбена индустрија Србије (ОИС), коју чини 13 произвођача наоружања и војне опреме, чији је већински основни капитал државни или друштвени (ово „друштвени“ не значи ништа, јер је АВ режим већ поделио имовину криминалцима који данас фигурирају у свету глобалних дилера оружја као „пословни људи из Србије“).
У тој групацији су „Први партизан“ (Ужице), „Прва искра – наменска“ (Барич), „Милан Благојевић – наменска“ (Лучани), „Слобода“ Чачак, ХК „Крушик“ (Ваљево), „Застава оружје“ (Крагујевац), „Прва петолетка – наменска“ (Трстеник), „Телеоптик-жироскопи“ (Земун), „Утва – индустрија авиона“ (Панчево), ФАП копрорација (Прибој), „Застава терво“ (Крагујевац), „Ковачки центар“ (Ваљево) и „Белом“ (Београд).
Истражитељи су такође повезали компанију Продигиоус са Абозером Абделнабијем Хабибаллом Ахммедом, познатим и као Абозер Хабиб. Америчко министарство финансија је 2025. године увело санкције Хабибу као власнику групације Цапитал Тап, за коју власти тврде да има дугогодишње везе с РСФ-ом, укључујући компаније које су овој паравојној формацији испоручивале новац и војну опрему.
Хабиб је интензивни сарађивао са шврецерима оружја из Србије који су практично наоружавали све „љуте“ непријатеље владе САД на тлу Азије и Африке.
Поменута компанија из Дубаија, Пордигиоус купила је станови вриједне преко милион долара у згради где и српски дилери оружја, док додатни комерцијални простори у власништву компаније Продигиоус вреде такође око пар милиона долара.
Током ратоива у Судану, Александар Вучић је нашао „тржиште“ за српску наменску индустрију баш на терену где оперишу накјвећи амерички непријатељи на афричком континенту, био је због тога „опомињан“ и у Европској комисији, а он се правдао да „не зна ко је финални купац, јер оружје може да купи свако и да га препрода свакоме“.
Истина је сасвим друкчија: не само СДПР као „глкавнокомандујућа“ компанија, него и свако у ланцу продаје и пропродаје, савршено добро је знао колико је чији профит. Вучићева армија од 12.000 запослених робова у наменској индустрији Србије, не зна какве профите његов режим остварује и где их остварује. А, они се мере стотинама милиона долара, који углавноим никада не ужу у Србију, већ се депонују на Офф схоре рачунима Западне Сахаре, Делавера (САД), карипских и пацифичких пореских „рајева“.
Са тих рачуна је куповано на десетине суперлуксузних станова у Емиратима (Дубаи пре свега), али и широм Европе, од Марбеље у Шпанији, до станова у елитним квартовима Париза, Лондона, Лозане, Цириха, у Монте Карлу, Риму…Бројне фотографије српских старлета које „врше дужност“ у дипломатији, доведене су масовно у поредставништва широм света, још у време министра Мркића, и у доба „владавине“ Томислава Николића. Од тада се „редови попуњавају“ новим и млађим, али посао им је исти: да „чувају некретнине“.
Са друге стране, постоје и некретнине у Емиратима, које већ годинама издају нови власници из Србије, а приходи од тога иду делом у „црне фондове“ Вучићевог режима, остало на рачуне његових нових милионера.
Поједини светски медији писали су да су страни радници у Дубаију који нису имали представу о везама својих станодаваца (српских дилера оружја) са крвавим новцем из Судану.
Међу бившим власницима већ компромитоване компаније Продигиоус налазио се и „пословни човек“ из Емирата Насер Хелал Абдулла Хелал Алхаммади и судански држављанин Ислам Бадрелдине Мохамед Абдалла. Обојица су раније поседовала компаније унутар санкционисане групације Цапитал Тап. Та „санкционисана“ компанија је под другим именом (као наводна „ћерка фирма“) уредно пословала око куповине некретнина и стратешких сировина у Србији, током Вучићевог „златног доба“ које сахранило домаћу економију и уништило све њене битне привредне потенцијале.
Имовина ове двојице „пословних паретнера“ (у којој има и оне у Србији) откривена је захваљујући имовинским картонима из Дубаија за 2020. и 2022. годину, до којих је први дошао Центар за напредне одбрамбене студије (Ц4АДС), док је Пројект извјештавања о организираном криминалу и корупцији (ОЦЦРП) помогао у потврђивању тренутних власничких структура.
Један од послова због којих је српско оружје употребљено у Судану, био је и извоз злата из рудника у Јужном и Сјеверном Дарфуру директно на тржнице злата у Дубаију. У овом трговинском ланцу учествовале су и друге фирме из УАЕ, попут Глоw Голд и АЗ Голд. Извештај детаљно описује кријумчарске руте преко Чада, Јужног Судана и Кеније за злато које потиче са територија под контролом РСФ-а. Забележен је и „масовни пораст“ прилива злата из Кеније у Уједињене Арапске Емирате.
Војни обавештајни извори САД говоре да је злато кључни извор финансирања рата, а овим новцем се, између осталог, плаћају плаћеници РСФ-а из: Чада, Нигера, Централноафричке Републике, Јужног Судана и Колумбије.
И оно главно: добар део војног наоружања, муниције и опреме, плаће је златним полугама из поменутих „ресурса“, чиме се српски диктатир такође хвалио, не могавши никако да сакрије своје одушевљење што је укључен у једну од највећих светских ратних „тржница“ на свету.
Претходне истраге већ су указивале на дубоке везе између Емирата и РСФ-а. Сателитски снимци из аугуста и септембра 2025. године забележили су интензивну активност транспортних авиона ИЛ-76, повезаних с УАЕ, на аеродрому Куфра у југоисточној Либији. Ови летови доводе се у везу с наводним трансферима оружја и пребацивањем страних бораца за потребе РСФ-а.
Поред тога, у јануару 2026. године, истраживачки новинари су скренули пажњу на летове авиона Антонов АН-124, повезаних с Емиратима, на релацијама између Абу Дхабија, Израела, Бахреина и Етиопије. Ова мрежа летова описана је као главни канал снабдијевања који се укршта с регионалним ривалитетима око рата у Судану.
И опет је Вучићева Србија и у овом случају била тема. Кад је у лето 2022 године јавност сазнала да је пао авион Антонов Ан-12 у власништву украјинске компаније, који је летео из Србије за Јордан (ппун оружја), сазнало се да се ради о „сталном снабдевању“ али не и ко је финални купац. Наиме, авион је полетио са аеродрома из Ниша и био је на путу за Аман у Јордану када је пилот пријавио проблеме са мотором и кад је затражио хитно слијетање на грчки аеродром Кавала. Али авион није успео да долети и срушио се на четрдесет километара од места где је требао да слети. Авион је „за длаку“ промашио куће и уништио је електричне стубове.
У околним селима нестало је струје. Рута лета приказивана тада на интернет страници Флигхтрадар24 показала је да је летилица компаније Меридиан стигла до северног Егеја близу полуострва Халкидики пре него што се окренула и вратила према Кавали.
Чуле су се касније спекулације о диверзији конкурената, али то никада није доказано.
Углавном, српско оружје и мистериозни летови теретних авина типа Антонов, отворили су у једном тренутку питања: шта гигантски авион из Абу Дхабија ради на релацији Израел – Етиопија – Судан?
Између 28. децембра 2025 и 17. јануара 2026, овај авион је обавио најмање шест потврђених летова који су укључивали војне базе, међу којима су Ал Дхафра у Абу Дхабију, Схеикх Иса у Бахреину, Овда у Израелу и Харар Меда, главна база етиопских ваздушних снага. Добар део терета био је из фарбрика наоружања и опреме у Србији.
Антонов АН-124 је гигант међу авионима, способан да у једном лету превезе до 18 војних возила или више хеликоптера. Управо овај авион (УР-ЗYД) је 2021. године споменут у извештају Панела стручњака УН-а због кршења санкција у Либији. Тада је идентификован као део тајног „ваздушног моста“ којим су Уједињени Арапски Емирати“ снабдевали снаге генерала Кхалифе Хафтара. Хафтар је подржавао суданске Снаге за брзу подршку (РСФ), ту злочиначку паравојну формацију оптужену за распрострањене масакре над цивилима у Судану.
А, велико пријатељство Александра Вучића и чланова феудалне породице из Емирата, добро је дошло само њима, али је Србију ставило на мапу „мрачне зоне“ у којој се обављају мафијашки послови, у којој не важе никакви закони и где је могуће обавити све криминалне послове, ангажовати најјефтинију радну снагу и добити бесплатне робове и робиње, опрати паре, па чак и биографију, добити српски пасош и купити сваки педаљ државне територије, са најбогатијим ресурсима.
Вучићев режим је на самртничкој постељи, а „пријатељи“ из Емирата сад имају својих брига.
